hrana.jpg

Људи који (пре)брзо једу, узимају велике залогаје и брзо гутају па пљувачка и ензими не стигну да "подмажу" храну и разломе је на мање дијелове прије него што доспије у желудац.

Када брзо једемо такође гутамо много ваздуха, што може изазвати гасове и надутост.

Међутим, прије свега, посљедица брзог једења може бити велики осјећај непријатности, проблеми с варењем и појава рефлукса, симптома приликом ког долази до својеврсног враћања хране и желучаних сокова из желуца натраг у једњак.

Пробава почиње већ у устима и када једемо пребрзим темпом храна не стигне да се разломи на ситније дијелове и правилно свари па учестало брзо једење може узроковати рефлукс.

Храну је прије гутања потребно добро прожвакати, а колико пута ћемо један залогај прожвакати зависи од тога коју храну једемо и од величине залогаја, преноси Б92.

Дакле, то може бити 3, 5, 7, 10 пута.

Још један проблем пребрзог једења који може да узрокује гојење је тај што поједемо више него што нам заправо треба да бисмо били сити. Када храна уђе у уста, тијело сигнализира пробавном тракту да је храна на путу, а када поједемо довољно, желудац сигнализира мозгу да је вријеме да престанемо да једемо.

Међутим, ако једете пребрзо, пропустићете те сигнале, али ако успорите, мозак ће имати довољно времена да прими сигнале и да престанете да једете када схватите да сте сити. Истраживања су такође открила да људи који једу спорије уносе мање калорија и дуже се осјећају ситима.