Научници са Државног универзитета Јужног Урала (СУСУ) су у оквиру рада међународног истраживачког тима развили и тестирали нова једињења платине која могу успјешно да лијече рак дојке.
Према ријечима аутора истраживања, синтетизована једињења су показала високу ефикасност и смањену токсичност у односу на уобичајено доступне комерцијалне лијекове, пренијела је агенција РИА Новости.
Упркос напретку у лијечењу рака дојке, који је један од најчешћих у свијету, код многих пацијената долази до рецидива и нежељених ефеката усљед хемиотерапије.
Према ауторима студије, нова једињења могла би да чине основу за развој безбједнијих и ефикаснијих љекова.
"По први пут смо добили једињења која не само да сузбијају раст тумора, већ и штите тијело од токсичних ефеката. Ово отвара нове хоризонте у хемиотерапији рака", рекла је научница у Истраживачком институту за напредне материјале и технологије за уштеду ресурса СУСУ, Алена Зикова.
Научници су се фокусирали на једињење АВ1, јонски комплекс платине(ИВ) са трис(хидроксиметил)амонијум катјонима и хексахлороплатинатним ањонима, преноси Тањуг.
Тестови на ћелијским културама канцера дојке показали су да АВ1 инхибира раст малигних ћелија двоструко ефикасније од широко коришћеног комерцијалног лијека.
Како је навела Зикова, за разлику од конвенционалне хемиотерапије на бази платине, која често изазива тешке нежељене ефекте и склона је отпорности тумора, платина(ИВ) омогућава научницима да створе једињења која су стабилна у крвотоку, али се активирају директно унутар ћелија рака.
Научници су тестирали нову супстанцу на пацовима са раком дојке и открили да АВ1 показује снажан антиоксидативни и антиинфламаторни ефекат, сузбија раст тумора и метастазе, а такође враћа митохондријалну функцију тестираних животиња у нормалу.
"Чак и уз дуготрајну употребу, једињење није изазвало системску токсичност, а код тестираних животиња нису откривени проблеми са јетром, бубрезима или срцем, док је њихова тјелесна тежина остала нормална", указала је Зикова.
Научници су приликом истраживања користили квантну хемију и компјутерско моделирање, пренијела је агенција.
"Рачунар помаже у предвиђању како ће се супстанца понашати у тијелу, и да ли ће се везати за жељени протеин, као и каква ће бити њена активност и колико је безбједна. Такви приступи су од кључне важности за развој љекова", рекао је коаутор студије, научни сарадник у Институту Руђер Бошковић из Загреба, Јурица Новак.
Ако се покаже као успјешан, развој овог пројекта могао би да постане база за стварање сљедеће генерације љекова против тумора домаће производње, навела је руска агенција.
У развоју студије учествовали су научници СУСУ, Института Руђер Бошковић, Универзитета за пољопривреду и технолошке науке Сам Хигинботом из Индије и Универзитета Краљ Сауд из Ријада.
Шта Ви мислите о овоме?