Деменција је болест будућности – до 2050. године петина свијета биће дементна

Научница Ема Николс са Универзитета Вашингтон у Сијетлу, радила је анкете у оквиру јавног здравља испитаника у 195 земаља.

Број обољелих од Алцхајмерове болести и когнитивних болести које одузимају памћење, повезани су са националним трендовима и факторима ризика, укључујући гојазност, дијабетес, ниско образовање и пушење, према студијама Global Burden of Disease.

Предвиђања су да ће становништво са простора Сјеверне Африке, Блиског истока и Сахаре, доживјети највећи пораст обољелих од деменције.

Насупрот томе, студија је показала нижи раст броја обољелих у богатијим земљама азијско-пацифичког региона и Западне Европе.

Жене које живе с деменцијом наставиће са експанзијом болести, јер како показују истраживања, због комбинације генетских фактора ризика и дужег животног вијека, ризик од деменције расте с годинама.

Студија даје „апокалиптичне пројекције које не узимају у обзир препоручљиве промјене у начину живота", истакли су доктори Универзитетске болнице Бордо Михаел Шварцингер и Керол Дуфоил, који нису били укључени у анализу.

Због свега наведеног званичници неких земаља настоје да осмисле циљану политику како би се ухватили укоштац са ризиком од деменције, која је седма на листи водећих узрока смрти у свијету.

Произвођачи лијекова такође покушавају да осмисле комбинацију терапије, којом ће се борити против Алцхајмерове болести.

„Чак и скромни напредак у превенцији деменције или одлагању њеног напредовања изузетно би се исплатио", рекла је ауторка студије Ема Николс са Института за здравствену метрику и евалуацију Универзитета Вашингтон у Сијетлу.

Истиче да је за добре резултате неопходно смањити изложеност водећим факторима ризика у свакој земљи.

Иако тражени у бројним компанијама, лијекови за Алцхајмерову болест су до сада показали ограничену ефикасност у борби против деменције.