Послије гостовања увијек смо били пуни утисака. Тако је било и у повратку из Приједора, са првенства БиХ у љето 1962. године. У том граду подно Козаре, иако смо били лијепо дочекани, доживјели смо доста згода, али и незгода. Утакмице на том првенству играли смо на Сани под доста чудним околностима. На брзој ријеци, тешко је било игралиште и голове задржати на једном мјесту и сачувати све вријеме оријентацију. И поред свих перипетија нисмо жалили "Раднички". Њихова мрежа тресла се осам, а наша само једном. За то највише заслуга имао је наш голман Паско Шолетић, који је и имао највише проблема на утакмици. Иза његових леђа често је "бјежао" гол, па је био принуђен да се стално помјера за њим.
Капитен тима тада је био Миро Поробић. Био нам је велико појачање, али и велико разочарење за нас на том првенству. Добро је одиграо утакмицу, али је био "слаб" вођа пута. По завршетку првенства и освајању још једне титуле првака, Миро нам је обећао "брдо" слаткиша. Када се наш аутобус зауставио пред једном "Крашевом" продавницом, на самом уласку у Дервенту, сви смо били радостни. За Миром смо улетјели у то мало "слатко царство". Рафови су били пуни чоколада, бомбоњера, бајадера и других слатких ђаконија. Док смо ми нестрпљиво чекали, Миро је без пуно журбе "стрељао" очима по рафовима. У једном тренутку продавачу је важно рекао: "Ту ћемо узети". Збуњен, продавач је питао: "Само ту једну чоколаду", што је Миро, гледајући у нас, не трепнувши, потврдио. Потом је, испред продавнице, уз њему само својствен ритуал, када нешто даје, подијелио чоколаду од 200 грама. Добили су по комадић само стандардни првотимци. Резервним играчима није дотекло. У аутобусу до Требиња нико није са Миром проговорио нити једну ријеч. Управа клуба, по обичају, играче је похвалила због успјеха у Приједору. Такође, од управе и Миро је добио похвале, због уштеде клупског новца, на наш рачун. И даље смо Мира вољели и цијенили, али га више нисмо жељели за вођу пута. Његову шкртост из града на Сани, никада му нисмо опростили. Понекад, у игри, а чешће изван пливалишта знали смо га подсјетити на ту "горку" чоколаду.
Шта Ви мислите о овоме?