milan vukasovic bimbo.jpg

Најбољи требињски ватерполиста, без конкуренције, био је Милан Вукасовић - Бимбо. Појавио се у том спорту у љето 1952. године, а у августу 1954. био је један од најзаслужнијих што је "Леотар" први пут освојио првенство БиХ. У одушевљењу, многи гледаоци скакали су у одијелу са дрвеног моста, љубили нове прваке, а посебно Бимба.

Милан је био је предодређен за водене спортове. Одлично је пливао, мајсторски баратао лоптом, а голови су били његова специјалност. Мало је било утакмица када он не би затресао противничку мрежу. Тада, куриозитет у ватерполу, били су Бимбови голови водом. Голове на тај начин у то вријеме у Југославији једини је давао Јанковић, играч београдског "Партизана" и репрезентације. Због тешке болести рано је престао играти.

Често због голова ногом Бимбо је имао вербалне дуеле са тренерима. Они су, посебно на првенственим утакмицама, жељели "нормалне" голове - руком, што је прецизније у игри. Милан често није могао да одоли том свом умијећу, па савјет не би код њега користио. Када смо гостовали на мору, Бимбо је чешће користио ногу да би постогао гол. 

Голмани "Југа", "Јадрана", "Приморца" и других у почетку нису знали за ту његову мајсторију, па су лако примали такве голове. Њихови суиграчи из игре, тада лигаши, били су љубоморни на атрактивног Требињаца. 

Једног љета Бимбо је добио примамљиву понуду од београдске "Црвене звезде", да пређе у тај клуб. Није отишао јер је љубав према Требишњици и "Леотару" била јача. Остао је на нашој ријеци све док се могао играти ватерполо. 

Вукасовић је студирао право у Сарајеву. У том граду се запослио и створио породицу. Кажу, био је страствени риболовац јер ни тамо није могао без ријеке.

Посљедњи рат и њему је донио велике тешкоће и бројне стресове. Напустио је посао и стан у Сарајеву и са породицом вратио се у Требиње. Није био више расположен и весео као некада. Запослио се у Скупштини општине и марљиво радио. Једнога дана, у прољеће 1997. године, градом се пронијела вијест да је изненада умро. Свима који су га познавали, а посебно нама ватерполистима и пливачима "Леотара", тешко је пао његов одлазак.

На гробљу у Подгљивљу, бираним ријечима, од Бимба се опростио наш Раде Алексић. У тужном опроштају Раде није могао, а да не спомене и атрактивне голове.

Ако некада поново буде ватерпола у Требињу, нове генерације тог спорта требало би једном годишње да организују меморијални турнир у ватерполу, под називом "Милан Вукасовић - Бимбо". Тако би се бар донекле, сви одужили најбољем ватерполисти кога је град имао.