Који књижевни жанр најчешће читају Требињци?

Грађани Требиња читају разнолику књижевност, највише су заинтересовани за дјела из психологије, односно мотивационе књиге и белетристику, а популација која највише чита јесу људи средње генерације, рекла је Срни књижничар у Народној библиотеци Требиње Мирела Ћук.

Ћукова је рекла да су грађанима Требиња занимљиви историјски романи, те каже да је занимљиво то што се у посљедње вријеме мало више читају савремени домаћи писци од страних.

"Доста се читају дјела нашег суграђанина доктора Драгана Kовача, али и дјела Дејана Стојиљковића, Владимира Kецмановића, Дејана Тиага Станковића, Владе Арсића и слично", рекла је Ћук.

Kад је ријеч о популацији која највише чита, Ћукова каже да највише читалаца имају у средњој генерацији, али истиче да и школарци осим лектира, читају и другу литературу.

"Иако се чини да се у свијету све мање чита, ми у Требињу можемо бити задовољни, мали смо град, али број посјета и чланова библиотеке нам говори да се ипак чита", рекла је Ћук.

Она је напоменула да се број чланова Народне библиотеке Требиње повећава, те каже да је тај број сада више од 4.000 чланова, истичући да је то пристојна бројка за мали град попут Требиња.

Kад је ријеч о страним ауторима, Ћукова каже да Требињци највише читају криминалистичке романе од скандинавских књижевника, као што су Ју Несбе, Фредрик Бакман и други.

Ћукова каже да је међу читаоцима више оних који бирају литературу уз коју могу да се опусте, односно белетристику, али и оних који желе да се кроз читање едукују.

Библиотекар Весна Ђурић рекла је Срни да Народна библиотека Требиње организује и едукативне радионице, које првенствено имају за циљ да повећају писменост код дјеце и развију код њих жељу за стицањем нових знања, љубав према књизи и читању.

"Kроз пажљиво осмишљене вјежбе и игре, дјеца уче лијепо читање и изражавање, уклањају евентуалне говорне недостатке, разгибавају говорни апарат. Бавимо се рецитацијом, креативним писањем, упознајемо писце за дјецу, заједно читамо лектире, учимо ствари из опште културе, бонтон", навела је Ђурићева.

Она је додала да су радионице намијењене дјеци од седам до 12 година, јер у Библиотеци желе да од најранијег узраста код њих његују љубав према писаној ријечи, књигама и читању, а све на забаван начин.

Међународни дан писмености обиљежава се 8. септембра како би се указало на проблем неписмености, који још постоји у већем дијелу свијета.