Гледати у звијезде волио сам од дјетињства, правио властите телескопе и тако посматрао планете, хиљаде звјезданих јата, маглина, галаксија... Али највише сам волио посматрати комете. Једино њих још и данас посматрам... и то оне сјајније.
Комете никад нису исте. Кад се виде, приликом повећања сјаја како се приближавају Сунцу, стално се мијењају - за разлику од скоро свих небеских тијела која кроз читав људски живот изгледају исто. Или хиљаде живота.
Визуелно сам посматрао више од стотину различитих комета, више него икад ико од астронома аматера и професионалаца на подручју бивше СФРЈ. Посматрања имам архивирана у дневницима што их пишем више од 40 година - некад у велике свеске, а данас електронски јер ипак ваља пратити технологију.
Година 2021. у историји астрономије неће бити позната по сјајнијим кометама, а комета Ц/2021 А1 (Леонард) је била најсјајнија комета ове године.
Посматрање комете Леонард 18. децембра
Ведро небо очишћено вјетром, било је је идеално да спремим мањи телескоп и одем на брдо Црквина да потражим комету Леонард која се са јутарњег преселила на вечерње небо и према ефемеридама налазила се око 6 степени јужно од планете Венере на ниском југозападном небу у сазвијежђу Стријелца (Сагиттариус). Комета је тада прошла близу планете Венере, удаљена 4,2 милиона км.
Са амфитеатра Херцеговачке Грачанице на брду Црквина неометан је поглед на небо од југозапада до сјевера. На нижем истоку је био сјајни пуни Мјесец, вјетар је ударао са сјевера и на њој је температура била 0°Ц - па мрзнули прсти када сам растављао телескоп на крају.
Касни сумрак и јака мјесечина па небо није могло бити тамно, ипак комета је уочена. Била је ниско, око 5 степени изнад удаљених брда. На свијетлијем небу од касног сумрака и пуне мјесечине, изгледала је као мала дифузна маглица којој се видио само сјајнији дио коме са сјајним средишњим дијелом и звјездастим језгром. Кома је била мало издужена према истоку што значи да је у том правцу реп комете.
Близу комете источно у видном пољу телескопа биле су двије звијезде 4,5 магнитуде. На свијетлом небу и тако ниским висинама гдје дебљи слојеви атмосфере упијају свјетлост око двије магнитуде, ипак звијезде се лакше виде од дифузних небеских објеката на које упијање више дјелује. Зато је комети процијењен сјај на 3,8 магнитуда - бар толико би била сјајна да је на тамном небу и у зениту, видјела би се голим оком.
Из дана у дан комета се гиба све ниже на вечерњем небу и неће више бити видљива из Требиња.
Орбитални прорачуни показују да је комети требало путовати 35.000 година према Сунцу након што је досегнула свој најудаљенији положај (афел) од њега, на даљини од око 3.500 АЈ (3.500 пута већа удаљеност између Земље и Сунца).
Шта Ви мислите о овоме?