Двије сестре, Ника и Ена Вртикапа, које имају тек 12 и седам година, већ неколико година се баве традиционалним херцеговачким везом, у коме су постале праве умјетнице.
Занимљиво је да двије сестрице вез нису научиле ни од маме, нити од својих бака, већ су саме изразиле жељу да се учлане у локално Удружење жена "Васила" које се бави управо очувањем ове лијепе традиције, али је мама Тијана са одушевљењем прихватила њихову жељу.
"Везу ме је научила тета Сена из Удружења 'Васила', јер, када сам видјела шта у овом удружењу раде, све ми је изгледало лијепо и занимљиво, па сам и ја хтјела научити ову стару вјештину која ми је некако одмах у почетку кренула од руке", каже Ника, која се везом бави више од четири године, пишу "Независне новине".
Има цијелу палету радова
Данас код куће има цијелу палету радова које су извезле она и њена сестра, а што је најзанимљивије, у све су укључиле и своју маму, која нам је и сама признала да до тада није знала да везе.
"Тако је, никада се до тада нисам бавила овим ручним радом, иако ме је одувијек одушевљавао, тако да сам кренула са дјецом, увидјевши да ме овај посао, након свих дневних обавеза, јако смирује, па га данас прихватам не као неки посао, већ као одмор", каже њихова мама Тијана.
Праве и поклоне
Ника и Ена су се толико извјештиле у овом занату да сада, не само да тиме украшавају своју кућу, већ раде и поклоне које дарују својим пријатељима, а редовно раде и за хуманитарни базар "Дјеца дјеци", који се у Требињу организује крајем сваке године.
"Веземо 'ногице', а то су као мале ципелице за бебе које поклањамо за њихове рођендане и крштења, веземо украсе за кошуље, које се зову 'ошвице', столњаке и још много радова", каже Ника.
Када им тета Сена и њене кројачице и везиље из Удружења "Васила" сашију и хаљинице, ове двије вриједне сестрице саме на њих извезу препознатљиве херцеговачке мотиве, а овакву одјећу, како кажу, носе само на свечаностима.
Школске обавезе
"Веземо по сат до сат и по времена, али не баш сваког дана, нарочито сада када креће школа, па имамо школске обавезе, а морамо се мало поиграти и са другарима, тако да највише волим да, када дођем из игре, или када зими дођем из школе, па не можемо излазити напоље због хладноће, узмем мој вез и везем", додаје Ена, која је двије године након сестре и сама изразила жељу да се бави везом, са само пет и по година.
Сестре Вртикапа кажу да им је и бака куповала материјал, а оне су јој заузврат везле миље, столњак или нешто слично, па су биле задовољне и оне и бака.
Тета Сена из "Василе" не скида осмијех
Тета Сена из "Василе" не скида осмијех са лица када се говори о малим везиљама.
"Имамо ми у 'Васили' још неколико дјевојчица које смо научиле везењу и које су наша највећа радост, јер када видите како ове мале ручице елегантно држе иглу и конац и како њима вјешто баратају - срца нас старијих чланица су препуна задовољства", каже Сена Ђурица, која већ 20 година успјешно води ово удружење.
Сестре Вртикапа редовно везу и на традиционалној требињској манифестацији "Херцеговачко сијело", гдје им публика прилази, питајући се да ли је у питању симулација, или оне тако мале заиста знају вез, а оне су, заједно са осталим најмлађим чланицама "Василе", то најбоље показале недавном изложбом радова у Музеју Херцеговине.
Шта Ви мислите о овоме?