Наступ италијанског AC/DC tribute бенда AC/DI био је један од догађаја који су обиљежили овогодишњи, 26. Мото скуп у Требињу. И док се утисци још нису слегли, чланови бенда за TrebinjeLive.info говоре о свом првом доласку у БиХ, атмосфери на требињској моторијади и тајни због које већ шеснаест година успјешно оживљавају дух легендарног AC/DC-а.
AC/DI је један од најпознатијих италијанских и европских AC/DC tribute бендова. Њихов концерт друге вечери Мото скупа одушевио је не само љубитеље хард рока, већ и поклонике блуз рока и рокенрола.
Бенд је препознатљив по изузетно енергичним наступима уживо, а иза себе има више од 1.000 концерата широм Европе, укључујући Италију, Француску, Швајцарску и Аустрију.
Устаљену поставу, формирану кроз дугогодишњи рад, чине искусни италијански музичари: вокал Дарио Цизото, познатији као Ciso Rock, који тумачи улогу Брајана Џонсона, Рикардо Занете на соло гитари, у улози Ангуса Јанга, Алесандро Чекин на бас гитари, Франц Анселми на ритам гитари и Џои Ричи, односно Семи, за бубњевима.
Вокал Дарио Цизото на почетку разговора за TrebinjeLive.info истакао је да им је ово био први наступ у Босни и Херцеговини.
„Са Требињем отварамо наша гостовања у БиХ. Прије доласка сам на интернету тражио информације о граду и видио да има веома занимљиву историју. Требиње је прелијепо, а посебно су ме импресионирали Стари град и ријека“, каже Цизото.
AC/DI често наступа на мото скуповима широм Европе и, како каже, такви догађаји увијек носе посебну атмосферу.
„Овај Мото скуп има породичну атмосферу јер се све дешава у самом центру града. Постоје већи скупови у Европи, али се они углавном организују на ливадама, далеко од урбаних средина. Лијепо је што је овдје све у срцу Требиња.
Тако учесници могу да упознају град и његове знаменитости, а не само да дођу на моторијаду. То је најважније“, истиче Цизото.
Бенд је основан 2010. године, а главни иницијатор његовог настанка био је управо Цизото.
„На почетку сам ја био главни кривац за све. Али AC/DC има два фронтмена – пјевача и гитаристу. Данас смо то Рикардо Занете и ја“, објашњава Цизото.
Према његовим ријечима, чланови бенда су раније изводили ауторску музику, али су временом одлучили да се посвете звуку уз који су одрастали.
„То је тежак пут. Потребни су срећа, познанства и много рада. Како смо постајали старији, одлучили смо да свирамо музику уз коју смо одрасли. AC/DC је била моја прва љубав. Почео сам да свирам гитару због Ангуса Јанга и његове невјероватне енергије на сцени. Касније сам почео и да пјевам, а Рикардо је преузео улогу Ангуса. И то ради одлично“, каже он.
Да би звучали што вјерније оригиналу, било је потребно много рада, вјежбе и физичке спремности.
„Ми кажемо да AC/DC свира на неком ванземаљском нивоу. Није лако пјевати као Брајан Џонсон. Његов стил је јединствен. Док је похађао школу пјевања, говорили су му да пјева погрешно и да тиме оштећује гласне жице. Ја тако пјевам од шеснаесте године и, срећом, немам проблема. Ништа лакше није ни гитаристи. Треба трчати, скакати, лежати на бини, а све вријеме свирати. То је физички захтјевно и човјек мора да научи како да контролише сваки покрет. Једном ријечју – није лако“, искрен је Цизото.
На сцени су пуни енергије, али су приватно, каже, потпуно другачији.
„Када изађете пред публику, не смијете дати 100 одсто – морате дати 200 одсто, без обзира на број људи испред себе. Ту снагу црпимо из музике јер AC/DC носи огромну енергију. Ми уживамо док свирамо, а у приватном животу смо обични људи. То је потпуно природно. Сцена захтијева фокус, интензитет и снагу која је много јача од свакодневице“, објашњава он.
На питање које пјесме изазивају највеће реакције публике, Цизото без размишљања набраја највеће хитове.
„То су ‘Back in Black’, ‘Highway to Hell’, ‘T.N.T.’, ‘Thunderstruck’ и многе друге. Те пјесме публика пјева са нама и тада настаје права атмосфера. Када људи уживају, уживамо и ми. Тако је било и у Требињу. Много времена проводимо увјежбавајући сваки детаљ, не само музику већ и сценографију. На нашим концертима често имамо више од двадесет Marshall појачала и велико звоно, а у Италији смо чак наступали са оркестром од 24 музичара и изводили AC/DC музику у театру. Имамо различите пројекте, али је тема увијек иста – AC/DC“, истиче Цизото.
Бенд редовно наступа широм Европе.
„Ово нам је први долазак у БиХ. Вече прије Требиња свирали смо у Куманову, а раније смо наступали у Умагу, Загребу и Љубљани“, прича Цизото.
Њихов репертоар обухвата пјесме из оба велика периода AC/DC-а – из времена Бона Скота и Брајана Џонсона.
„Мој глас је сличнији Брајану Џонсону, па смо раније имали два пјевача. У Италији постоји један вокал који звучи готово идентично као Бон Скот и често је наступао са нама. Данас ипак више изводимо пјесме из ере Брајана Џонсона јер су оне препознатљивије широј публици“, закључио је Цизото.
Шта Ви мислите о овоме?