Na sceni Doma kulture, sinoć je izvedena predstava “Hipnotizer”, u kojoj igraju Gorica Popović, Feđa Stojanović i Bojan Žirović. To je bio povod da sa velikom srpskom glumicom razgovaramo pred sam početak predstave.
Dobar dan i dobrodošli u naš grad! - Hvala lepo. Veoma sam srećna što sam u Trebinju. Ovde sam bila više puta.
Kada ste bili posljednji put? - Ne mogu baš da se setim. Nekoliko predstava sam ovde igrala, a pre dve godine sam išla na more sa porodicom, pa smo svratili u vaš grad, popili kafu i pojeli burek. Veoma volim da dođem ovde.
Stigle su dvije velike filmske dive, Vi, naša srpska glumica i italijanska diva Monika Beluči. Šta mislite o njoj i njenom radu? - Baš vam hvala što ste me uporedili sa njom. Ona je velika glumica, žena retke lepote. Ona nije od onih glumica kojima je samo lepota važna, ona poseduje tu unutrašnju lepotu. Drago mi je što igra u Emirovom filmu. Mi smo prošlog meseca bili sa Emirom u Rusiji, sa rok operom “Dom za vešanje” i on nam je pokazivao na kompjuteru neke scene iz tog filma i mislim da će to biti izvanredno.
Da, to je još jedna vaša zajednička stvar. Rad sa Emirom Kusturicom. Kako je raditi sa ovim proslavljenim režiserom? - Nikada nisam radila sa njim na filmu. Radila sam to u pozorištu, radili smo 17 predstava u Parizu za jednu godinu. To je fenomenalno iskustvo, veliki projekat, a Emir kao da je imao dirigentsku palicu u ruci i kao da je izrežirao million predstava, te je to doveo do savršenstva.
Svi smo svjedoci vaše uspješne karijere, ali uloga carice Milice u filmu “Boj na Kosovu” je na poseban način obilježila vašu karijeru, da li sam u pravu? - Da, u pravu ste. Ali ima tu još mnogo uloga koje su obilježile moju karijeru. Iako jako volim tu ulogu jer je teška i zahtjevna, ljudi me prepoznaju i po drugim ulogama. Evo danas me jedan policajac nazvao “Daro”. Dara je uloga iz “Boljeg života”. Ali carica Milica je nešto posebno. Istorijska žena, velike hrabrosti, pune biografije.
I Vi ste u bogatoj biografiji dobili bezbroj nagrada? Koliko vam znače? - One su kao trešnja na torti. Divno je kad ih dobiješ ali one ništa ne obezbeđuju. Ono što je bitno glumcu je da traje, da ima posla. Ja trajem skoro četrdeset godina u glumačkom svetu i veoma sam ponosna na svoj rad.
Pitanje koje se uvijek postavlja glumcu, šta više volite pozorište ili film? - To su dve potpuno različite stvari. Rad u pozorištu je osluškivanje publike i razmena energije. A film je nešto drugo, morate imati koncentraciju, da u jednom kadru date emociju koja će objasniti film.
Da li je, poslije vaše duge bogate karijere, ostalo još nešto u čemu se niste ostvarili? - Kad razmislim ima i svašta ali i nema ništa. Mogu reći samo radila sam puno.
Za kraj razgovora recite nam šta savjetujete mladim glumcima, koji su tek na samom početku svoje karijere? – Dugo sam radila kao profesor na FDU. Studenti me i danas zovu da ih preslušam, da im pomognem. Ono što im savjetujem jeste da je rad najvažniji i sa sigurnošću tvrdim da za ono što se više pomuče, to će duže i trajati.
Šta Vi mislite o ovome?