Радмила Рада Манојловић је још као седмогодишња дјевојчица знала да ће бити пјевачица. Учитељице су рано примијетиле њен таленат за пјевање, иако је, како каже, подједнако вољела српски језик, граматику и географију.
„Почела сам рано са пјевањем – аудиције, фолклор, разне представе, била сам и рецитатор. Једном ријечју, у мени су видјели умјетничку душу и да ће то бити пјевање“, каже Манојловићева на почетку разговора за ТребињеЛиве.инфо.
Први албум снимила је још прије појављивања на аудицији „Звезде Гранда“ 2003. године. На њему се нашло десет пјесама, међу којима „Кораци твоји“ и „Твоја сам“.
„Пјесме су лијепе, али проблем је био што је то било прије Гранда. Није било финансија ни маркетинга да се пројекат изгура. То је био доказ да је потребан неки већи корак. И онда су се, игром судбине, десиле аудиције и све је отишло другим током“, објашњава Рада.
На аудицији 2003. године није прошла. Пријавила се јер је већ годинама пјевала, а од 2002. наступала је по кафанама и свадбама, свјесна да мора да изађе из локалних оквира.
„Ако нешто радиш у животу, трудиш се да идеш даље. Отац ме је водио по такмичењима аматера широм Србије да ме људи чују. Испоставило се да ме је чуо Саша Поповић. Конкуренција је била јака – Тања Савић, Славица Ћуктераш, Дарко Филиповић… Ја сам испала тринаеста, а дванаестoро је снимало заједнички албум. Разочарала сам се и наредне године се нисам пријављивала“, присјећа се Манојловићева.
Поново се пријавила у сезони 2006/07, увјерена да јој је била потребна још једна година „каљења“. Пјевајући по свадбама и вашарима научила је шта публика воли и схватила да је пјевање посао који мора да се допадне људима.
„У неуспјесима тражим своје грешке. Сматрала сам да нисам довољно добро пјевала и да нисам добро бирала такмичарске пјесме, а то је јако важно. Ми не пјевамо сами себи – у кући могу да пјевам шта хоћу. Пред публиком не можеш да намећеш оно што они не желе да слушају. Тада су биле популарне Сека Алексић, Индира Радић, кренуло је златно доба Гранда, а ја пјевам старе пјесме попут ‘Ружа ми је јутрос процветала’“, искрена је Рада.
Пјевајући је издржавала породицу, финансирала своје и школовање сестре, а била је и ђак генерације Економске школе у Великој Плани. Касније је уписала Економски факултет у Крагујевцу.
„Стала сам на трећој години, са просјеком 8,90. Грехота би било да се не заврши, јер је то дуг према самом себи. Ко воли да учи, треба себи то да врати дипломом“, јасна је Манојловићева.
Гранд продукцији дугује велику захвалност.
„Будимо реални – то је била прекретница. Маркетинг, финансије, улагање… Све је то било огромно. Прије Гранда сам видјела да без пара и јаког маркетинга не може ништа. Има данас много пјевача који пјевају боље од мене и пола мојих колега, али немају средства ни канале да дођу до пјесама и композитора. Ово је игранка у којој не побјеђују увијек најбољи, већ упорни“, истиче Рада.
Посебно важним сматра увођење гостујућег жирија у „Звезде Гранда“.
„Кадa су у жири ушли новинари, политичари, народ је могао да види какав си као особа – да ли си духовит, спонтан, имаш ли нешто своје. Мене је издвојило гостовање код Огњена Амиџића, када сам га довела у село да сними како возим трактор. То је био понос за мала мјеста. Људе је освојила моја једноставност и неоптерећеност тиме како пјевачица треба да изгледа или прича. Никад то нисам изгубила – чувала сам овце, возим трактор, знам да радим њиву и да кувам. Кадa те народ заволи као своју, од седам до 77 година, ти си побједник. Онда ти хитови и не требају“, каже Манојловићева.
Дуети јој, признаје, много значе, а има их са бројним колегама – Сашом Матићем, Лепом Лукић, Харисом Берковићем, Емиром Ђуловићем, Леоном.
„Када се пронађе добра дует-пјесма, прескочи се неколико степеница. Тада се не обраћаш само женама, већ и мушкарцима, и шанса да пјесма прође је већа“, објашњава Рада.
Сматра да се данас изгубила чар ишчекивања.
„Пјесме се избацују сваки дан. Некад се чекао фестивал, борба један на један. Данас нема ексклузиве ни чари. Ја сам стара школа и вољела сам да чекам“, каже она.
Десет година након сопственог такмичења, 2016. године, била је члан жирија у емисији „Неки нови клинци“.
„Било је тешко оцјењивати дјецу. Ми смо се такмичили са 19–20 година и већ нешто прошли. Ријеч жирија тада ми је значила све, па сам пазила како говорим. Било је много талентоване дјеце, али и оне коју родитељи гурају. Мораш бити пажљив, спустити се на њихов ниво – а ја то умијем“, каже Манојловићева.
Рада важи за једну од најљепших и најсимпатичнијих пјевачица на естради.
„То ми много значи. Важна је позитивна енергија. Мени се кроз осмијех очи смију. Људе не можеш да фолираш. Нисам оптерећена да се некоме допаднем – све иде из срца. Оно што ти је у очима, то ти је у души“, поручује Манојловићева.
Шта Ви мислите о овоме?