Стиже нова гријна сезона, а са њом и стара брига – колики ће бити трошкови гријања? Док се за дрва и пелет најављују нова поскупљења, а упитне су и будуће цијене гаса и електричне енергије, дио грађана спасава буџет тражећи алтернативне начине да загрије своје домове.
За загријавање домаћинстава грађани у БиХ користе различите енергенте. Међутим, који год енергент био у питању, заједничка брига свима је иста – колико ће новца морати издвојити ове зиме, преноси Бука.
„Користим гас. Ма шта ћу, деверам, не слушам ништа друго. Борим се, шта ћу“, каже једна од анкјетираних грађанки.
Други се припремају за пелет: „Цијене… Шта да кажем, и сами знате. Ваљда ћемо преживјети. Општенито, свима је, без обзира да ли су пензионери или људи са просјечним платама, постало изузетно тешко.“
„Поготово је пензионерима тешко. И храна, и режије, и огрев, све је поскупјело. Ја користим дрва, купила сам их мало јефтиније. Било је 165 КМ, ова сам нашла по 130 КМ, купила сам на вријеме“, истиче друга пензионерка.
Дрва и пелет на удару поскупљења
Огревно дрво традиционално је најтраженији енергент у Босни и Херцеговини. Тако је и ове сезоне. Његова цијена засад се није значајније мијењала, али према најавама дистрибутера, ускоро би могла додатно порасти.
„Од октобра ће засигурно доћи до неких промјена, прије свега када је исцијепано дрво у питању. Гориво је један од цијеновно најутицајнијих фактора када је огрев у питању и свакако да се у нашој калкулацији, као и код свих дрвопрерађивача, цијене огрева морају кориговати у складу са цијенама горива“, објашњава Мухамед Хелаћ из продаје и дистрибуције огрева.
Према најавама, цијена огревног дрвета могла би порасти са 148 на 165 марака по просторном метру. С друге стране, цијена пелета креће се између 830 и 850 марака по тони. Иако је Влада Федерације БиХ ограничила трговачке марже за пелет – четири одсто у велепродаји и осам у малопродаји – цијена по којој га произвођачи продају трговцима и даље диктира коначни износ за грађане.
„Сматрамо да та одлука неће допринијети појефтињењу, а највјероватније ни заустављању даљег раста цијена“, сматра Хелаћ.
Са њим се слаже и стручњак за енергетику Алмир Бечаревић.
„Добро је да је одлука усвојена да би тржиште било под контролом и да се трговцима ограничи неконтролисано повећање цијена, али мислим да неких значајнијих ефеката за џеп грађана тешко да ће бити“, наводи Бечаревић.
Прелазак на климе као исплативија опција
Због високих цијена чврстих горива, део грађана одлучио се за прелазак на електричну енергију, односно клима уређаје.
„Гријемо се на климе јер ми је то доста рентабилније него огревно дрво, угаљ или пелет. Израчунао сам и испало ми је јефтиније. На примјер, за дрва су потребна бар два метра мјесечно, што је преко 300 марака, док струје за гријање не потрошим више од 200 КМ. Значи, мјесечно ми остане бар 100 марака“, истиче један суграђанин.
Иако званичних најава о поскупљењу струје за сада нема, стручњаци упозоравају да би гас могао додатно поскупјети до краја године.
„Што се тиче природног гаса, могућа је и историјски највиша цијена откако се он увеже у БиХ. Када је у питању електрична енергија, вјерујем да ће након избора Електропривреда БиХ готово сигурно покренути тарифни поступак за повећање цијена“, упозорава Бечаревић.
Кључ је у изолацији и енергетској ефикасности
Стручњаци напомињу да на укупне трошкове гријања не утиче само цијена самог енергента, већ и стање у којем се објекат налази.
„На било шта да се гријете, ако немате адекватну топлотну изолацију на кући, потрошићете огромне количине енергента. Ако немате ефикасне прозоре и ако не користите енергију на рационалан начин, рачун ће, какав год енергент био, опет бити папрено скуп“, истиче стручњак за енергетику Нихад Харбаш.
Који год енергент користили, пред грађанима БиХ је још једна неизвјесна и финансијски изазовна зима у којој ће рачуница за загријавање дома бити један од највећих удара на кућни буџет.
Шта Ви мислите о овоме?