Иако су електрична енергија и гориво у Босни и Херцеговини номинално међу најјефтинијим у Европи, за домаћи новчаник они представљају огроман финансијски терет. Разлог лежи у ниским примањима због којих се значајан дио мјесечног буџета издваја искључиво за подмиривање основних енергетских потреба.
Према званичним подацима, домаћинства у БиХ плаћају око 9,66 евроценти по киловат-часу (kWh) са свим порезима и таксама. Поређења ради, просјек Европске уније износи 28,96 центи, у Бугарској је 13,6, у Мађарској 10,8, док домаћинства у Њемачкој плаћају чак 38,7 центи по kWh. Иако је струја у Њемачкој тачно четири пута скупља, стварно оптерећење мјери се куповном моћи: са просјечном нето платом у БиХ (1.706 КМ у јуну 2026. године) грађанин може купити око 9.030 kWh струје, па мјесечни рачун за просјечну потрошњу односи нешто мање од четири одсто плате, преноси Глас Српске.
Дизел и огрев односе највећи дио зараде
Много драматичнија рачуница односи се на течна горива и припрему за гријну сезону:
Дизел математика: Литар дизела на пумпама кошта око 3,59 КМ, што значи да се за цијелу просјечну плату може купити тек 475 литара. За само 100 литара горива потребно је издвојити 359 КМ (21 одсто плате), док породица која мјесечно потроши 150 литара даје готово трећину плате (31,6 одсто).
Цијена гријања: За домаћинства која се грију на дрва или пелет, издаци су још већи. Ијепана огревна дрва продају се по цијени од око 140 КМ по просторном метру. За минималних десет метара потребно је издвојити 1.400 КМ, што представља чак 82,1 одсто једне просјечне плате у БиХ.
Енергетска корпа гута преко 40 одсто плате
Када се израчуна илустративна мјесечна енергетска корпа — која обухвата скромних 333 kWh потрошене струје, 100 литара горива и трошак гријања на дрва распоређен током зимских мјесеци — долази се до износа од 702 КМ. То значи да више од 41 одсто просјечне мјесечне зараде одлази искључиво на погон аутомобила и загријавање дома.
Ограничења животног стандарда потврђује и однос плата и потрошачке корпе у Републици Српској. Просјечна јулска нето плата износила је 1.688 КМ, док је синдикална потрошачка корпа достигла 2.924,84 КМ — што значи да једна зарада покрива свега 57,7 одсто основних животних трошкова.
Додатни разлог за забринутост представља раст произвођачких цијена у енергетском сектору: у индустрији су оне у јулу порасле за 1,2 одсто, док је у снабдијевању струјом и гасом забиљежен раст од 1,3 одсто. Овај раст производних трошкова неизбјежно ће се у наредном периоду прелити на превоз, логистику и малопродајне цијене основних намирница, што ће додатно умањити корист коју грађани имају од номинално јефтине струје.
Шта Ви мислите о овоме?