Долазак њемачког дисконтног гиганта Лидла у Босну и Херцеговину донијеће оштрију конкуренцију и ниже цијене на рафовима, али би дугорочни рачун за домаћу економију могао надмашити краткорочне користи за потрошаче.
Према оцјенама економских стручњака, највећи терет уласка глобалног ланца неће поднијети домаћи трговачки системи, већ прехрамбени произвођачи који се тешко могу носити са снагом компаније чији су годишњи приходи већи од 140 милијарди евра.
Професор Економског факултета у Источном Сарајеву Марко Ђого упозорава да је фокус јавности погрешно усмјерен искључиво на супарништво међу трговцима.
„Оно што ме највише брине јесте то што ће долазак Лидла утицати више на домаће произвођаче, посебно у прехрамбеној индустрији, него на саме трговачке ланце. Лидл је компанија са преко 12.000 продавница у Европи и огромном мрежом добављача. У односу на њега, наши ланци и произвођачи изгледају као тимови из регионалне лиге који морају да играју против шампиона Европе. У тој игри мачке и миша домаћи ланци и фабрике увијек ће бити миш”, истакао је Ђого у анализи за „Bloomberg Adriju”, а преноси портал capital.ba.
Лекција из Србије: Лидл отима „велику корпу”
Упоређивање Лидла са некадашњим француским Интерексом, који се повукао са тржишта БиХ, стручњаци оцјењују као неосновано храбрење домаћих трговаца.
Према ријечима др Дарка Лукића са београдског универзитета „Метрополитан”, искуство тржишта у Србији јасно показује механизам дјеловања њемачког дисконтера. Највећи ризик за водеће локалне ланце, попут Бинга, није тотални губитак купаца, већ преливање значајног дијела њиховог буџета:
Мање одлазака, већи рачуни: Купци неће престати да посјећују домаће маркете за свакодневне потрепштине, али ће велике, планске мјесечне набавке преусмјерити у Лидл.
Снага сопствених брендова: Лидл доноси сопствене робне марке високог стандарда и ниских цијена, остварене кроз економију обима коју домаћи актери не могу да прате.
Домаћи произвођачи пред високим баријерама
Капацитети домаће индустрије углавном су скромни и запошљавају од неколико десетина до пар стотина људи. Ријетке су фабрике које могу гарантовати континуитет испорука и ригорозне стандарде које захтијева њемачки ланац.
Према сазнањима економиста, преговори са локалним добављачима већ трају, али Лидлова ригорозна пословна политика прихвата свега неколико артикала по произвођачу, док највећи дио полица попуњава роба из међународне набавне мреже. То оставља домаће фабрике у изузетно неповољној позицији, нарочито због чињенице да раније нису успјеле изградити чврсту лојалност купаца независно од цијене.
Радници на добитку, фабрике у опасности од гашења
Једини сегмент домаће економије који ће одмах осјетити директну корист јесу радници у сектору трговине. Да би привукао квалитетан кадар, очекује се да ће Лидл понудити знатно више плате, што ће приморати и конкуренцију да побољша материјалне услове својих радника.
Ипак, макроекономски биланс остаје врло неизвјестан:
Краткорочни ефекти: Потрошачи добијају јефтиније производе, тржиште добија већу конкуренцију, а дио трговаца већа примања.
Дугорочне посљедице: Пад пласмана домаћих производа могао би довести до гашења радних мјеста у прехрамбеном сектору, раста спољнотрговинског дефицита и новог таласа исељавања радне снаге.
Шта Ви мислите о овоме?