Односи између Лондона и осталих конститутивних дијелова државе улазе у нову, крајње неизвјесну фазу. Захтјеви за већом аутономијом, новим плебисцитима и коначном независношћу постају све гласнији у Единбургу, Кардифу и Белфасту.
Политички преседан представља самит у Кардифу, гдје су се окупили лидери Шкотске националне партије (СНП), велшког Плејд Камрија (Plaid Cymru) и сјеверноирског Шин Фејна (Sinn Féin). Ово је први пут од успостављања деволуције да све три нације изван Енглеске истовремено предводе политичке снаге чији је основни програм национално самоопредјељење. Према најавама, циљ састанка је потписивање заједничког меморандума којим се од Вестминстера захтијева отварање процеса темељних уставних реформи, преноси Бука.
Шкотска као главно жариште
Иако су Шкоти на референдуму 2014. године одбили независност (55 према 45 одсто), питање државног статуса никада није скинуто са дневног реда. Истраживања јавног мњења константно показују тијесну подршку самосталности, која се тренутно креће око 47 одсто.
Кључни правно-политички чвор остаје одлука Врховног суда Велике Британије из 2022. године, којом је утврђено да парламент у Единбургу нема законско овлашћење да самостално распише референдум без сагласности Лондона. Док Единбург инсистира на демократском праву бирача да одлучују о својој судбини, централна власт понавља да је очување територијалног интегритета у искључивој надлежности централних институција.
Буђење Велса и ирска једначина
Политичка карта Британије значајно се промијенила након што је Плејд Камри преузео вођење власти у Велсу, чиме је велшки сепаратизам из сфере културног активизма прерастао у конкретну парламентарну борбу. Иако подршка пуној независности Велса тренутно износи око 32 одсто, фокус јавности се помјерио са питања „колико овлашћења уступити” на питање има ли Лондон уопште право на посљедњу ријеч.
Са друге стране, Сјеверна Ирска има правно најчистији механизам:
Споразум на Велики петак: Споразум из 1998. године изричито омогућава референдум о уједињењу Ирске уколико процјена покаже да већина грађана жели такав исходи. За промјену граница потребна је двострука већина — у Сјеверној Ирској и Републици Ирској.
Међународни контекст: Тему је недавно подгријао и амерички предсједник Доналд Трамп подршком идеји уједињене Ирске током боравка на Острву, иако је ирски премијер Михол Мартин упозорио да политичке прилике за тај корак још нису у потпуности сазреле.
Да ли се унија заиста распада?
Брегзит је задао дубок ударац кохезији Уједињеног Краљевства — нарочито у Шкотској, која је већински гласала за останак у Европској унији, чиме је продубљен осјећај да Вестминстер намеће стратешке одлуке противно вољи мањих нација.
Ипак, аналитичари упозоравају да снага националних партија не значи аутоматски и глас за отцјепљење на референдуму. Грађани за ове партије често гласају због локалне социјалне политике и економије.
Уједињено Краљевство се неће распасти преко ноћи кроз један референдумски шок. Опасност по Лондон лежи у пузећој ерозији ауторитета — процесу кроз који Вестминстер константно губи полуге утицаја, док нације преузимају све више суверенитета. Питање више није да ли систем из 18. вијека треба мијењати, већ хоће ли се историјски процес завршити федерализацијом или стварањем потпуно нових независних држава.
Шта Ви мислите о овоме?