У организацији Града Требиња и Центра за социјални рад, у препуној сали Културног центра отворен је регионални симпозијум „Поремећаји из аутистичког спектра – изазови новог доба”. Скуп је окупио еминентне љекаре, терапеуте, дефектологе и социјалне раднике из Републике Српске, Федерације БиХ, Хрватске и Словеније, са циљем размјене искустава о важности ране дијагностике и правовремене терапијске подршке.
Предсједница Научног одбора скупа др Бисерка Решић, специјалиста за дјечије болести и субспецијалиста дјечије неурологије са Медицинског факултета у Сплиту, упозорила је да се поремећаји из овог спектра на глобалном нивоу јављају са све већом учесталошћу:
„Много тога се касно препозна и дјеца касно долазе на терапије, што умањује шансе за постизање бољих исхода. Потешкоће са којима се суочавају ова дјеца нису само терет породице већ читаве друштвене заједнице. Што се раније постави дијагноза, раније почиње и стручна интервенција, због чега су континуирана едукација и међусекторска сарадња од пресудног значаја”, истакла је др Решић.
Спектар није коначна пресуда, утицај екрана и дигитализације
Неуропедијатар из Сплита др Анита Урсић нагласила је да се дијагноза обично поставља између друге и треће године живота, прецизирајући да на свјетском нивоу једно од 31 дјетета има одређена одступања из аутистичког спектра.
„Аутистички спектар није коначна дијагноза. То нам само показује да дијете одступа у одређеном сегменту развоја. Све остало може бити сасвим у реду, а поменута одступања се уз помоћ терапеута и раних интервенција могу значајно унаприједити, како би дјеца постала функционални и самостални чланови заједнице. Тек мањи дио поремећаја настаје у оквиру генетских синдрома, док струка још истражује остале узроке, међу којима је и изражен утицај преране дигитализације”, навела је др Урсић.
Ћурић: Заједница мора стати иза родитеља и дјеце
Градоначелник Требиња Мирко Ћурић поручио је да локална управа стоји уз породице које се суочавају са овим развојним изазовима, истакавши спремност града да примијени препоруке струке:
„Ово се тиче онога што је сваком друштву најважније — наше дјеце. Важно је да родитељи знају да нису сами и да систем стоји уз њих. Ако је потребно, а поједине земље су то већ учиниле на државном нивоу, забранићемо кориштење телефона до одређеног узраста дјеце. Стручњаци јасно указују на драстичан пад пажње код најмлађих, а поражавајући подаци говоре да родитељи на свјетском нивоу у просјеку тек шест минута дневно активно разговарају са својом дјецом”, нагласио је Ћурић.
Након уводног излагања др Бисерке Решић, кроз двије радне сесије своје радове и клиничка искуства представило је још девет стручњака из региона, након чега је уприличена стручна расправа и формулисање заједничких закључака за унапређење праксе.
Шта Ви мислите о овоме?