Strani radnici.jpeg

Република Српска суочава се са све драматичнијим недостатком радне снаге, а према званичним процјенама послодаваца, домаће тржиште рада сваке године остаје без око 6.000 људи. Најкритичнија ситуација биљежи се у грађевинарству, али се озбиљни поремећаји све снажније осјете и у производном сектору, преради и пратећим индустријским дјелатностима.

Потпредсједник Уније послодаваца Републике Српске Саша Тривић наглашава да коријен овог поремећаја не лежи искључиво у одливу становништва у иностранство, већ прије свега у изузетно неповољној демографској структури, преноси Бука.

„Око 15.000 људи годишње одлази у пензију, док из образовног система на тржиште рада долази тек око 9.000 младих. То значи да сваке године имамо мањак од око 6.000 радника у односу на отворена радна мјеста. Уколико се тај дефицит брзо не надокнади, посљедице ће бити директне и опасне: имаћемо мање радника, мање привредних субјеката, мањи прилив пореза и самим тим мање новца у буџету за социјална давања и пензије”, упозорио је Тривић за БЛ портал.

Чекање на папире и до пола године

Један од начина за одржавање пословних процеса послодавци виде у увозу стране радне снаге, али се и на том пољу суочавају са комплексом спорих процедура.

 Дуге процедуре: Поступак ангажовања страног радника траје између четири и шест мјесеци.

 Финансијски трошкови: Административне таксе и накнаде држави износе око 1.000 КМ по раднику, уз додатне издатке за превоз, храну и смјештај.

 Теренска пракса: Како наводи Тривић, трајних насељавања углавном нема — страни радници одраде уговор и одлазе, а највећи проблем ствара тромост домаће администрације, прије свега скромни капацитети у министарствима и дипломатско-конзуларним представништвима.

Грађевинарство најугроженије, попуњене све квоте

Из Привредне коморе Републике Српске потврђују да дефицит кадра притиска готово све гране привреде. У грађевинском сектору хронологија мањка обухвата зидаре, армираче, тесаре, руковаоце грађевинском механизацијом, монтере, фасадере и завариваче. Сличан тренд присутан је и у металској, прехрамбеној и текстилној индустрији.

Поред високих додатних трошкова увоза радника, као честа препрека јавља се и језичка баријера, с обзиром на то да велики број страних радника не говори ни енглески језик. Због тога из Коморе наглашавају да увоз радне снаге мора бити третиран искључиво као привремена мјера, а не замјена за стратешко очување домаћег кадра.

О коликој потреби је ријеч потврђују и подаци Завода за запошљавање Републике Српске. Након што је током 2025. године издата укупно 1.981 радна дозвола странцима, за ову годину одређена је квота од 3.000 дозвола. Подаци Завода показују да је квота за нове радне дозволе већ у потпуности исцрпљена, а највећи број дозвола издат је за држављане Бангладеша, Непала, Индије, Србије и Кине.