Krvni pritisak.jpeg

Колики је нормалан крвни притисак у 40, 50 и 60. години? Једна бројка није довољна

Апарат у кућној апотеци покаже 138/88 и одмах креће паника. Ипак, једна таква вриједност сама по себи не значи да имате хипертензију.

Крвни притисак се не процјењује на основу једног мјерења, већ се узимају у обзир поновљене вриједности, године, здравствено стање и укупни ризик.

Вриједност од 120/80 mmHg често се наводи као идеална, али крвни притисак природно варира током дана. На њега могу утицати стрес, кафа, цигарете, физичка активност, али и начин на који сте сјели прије мјерења.

Да ли нормалан притисак зависи од година?

Са годинама крвни судови постају мање еластични, због чега код многих људи притисак постепено расте. То, међутим, не значи да је свако повећање нормално само зато што неко има више година.

Не постоји једноставна таблица по којој се може рећи да је одређена вриједност нормална само зато што имате 40, 50 или 60 година.

Као практична оријентација, код већине одраслих пожељно је да крвни притисак буде испод 120/80 mmHg, док се вриједности око или изнад 140/90 mmHg у ординацији сматрају повишеним и захтијевају процјену, посебно ако се понављају.

Зашто једно мјерење није довољно?

Крвни притисак није иста бројка од јутра до вечери. Може бити виши када сте нервозни, након физичког напора, послије кафе или цигарете, али и због треме приликом одласка код љекара.

Зато се дијагноза хипертензије не поставља само зато што је апарат једном показао, на примјер, 145/90.

Много боља слика добија се правилним мјерењем у више наврата. Ако су вриједности упорно повишене, потребно је разговарати са љекаром.

Зашто хипертензија често пролази без симптома?

Једна од највећих опасности високог крвног притиска јесте то што човјек може годинама да нема никакве симптоме.

Главобоља, вртоглавица или замућен вид могу се јавити, али одсуство тегоба не значи да је притисак нормалан.

Зато је корисније повремено контролисати крвни притисак него чекати да се појаве симптоми.

Како правилно измјерити притисак?

Прије мјерења потребно је:

  • мирно сједити најмање пет минута;
  • леђа држати ослоњена, а стопала равно на поду;
  • руку ослонити приближно у висини срца;
  • током мјерења не разговарати;
  • избјегавати кафу, цигарете и физички напор непосредно прије мјерења;
  • ако пратите притисак, мјерити га приближно у исто вријеме и записивати резултате.

Једно повишено мјерење није исто што и дијагноза хипертензије. Ако се повишене вриједности понављају, нарочито током неколико дана, потребно је јавити се љекару.

Ако је крвни притисак веома висок и праћен симптомима попут бола у грудима, отежаног дисања, слабости или поремећаја вида, потребна је хитна медицинска процјена.

Најважније је да не паничите због једне бројке, али ни да упорно повишене вриједности не приписујете само годинама. Крвни притисак се најбоље прати кроз више правилно обављених мјерења, а коначну процјену треба препустити љекару.