Месо, кафа и топао дом постају луксуз: Грађани БиХ све више се одричу основних потреба

Месо, кафа и топао дом постају луксуз за грађане БиХ

БИЈЕЉИНА – Под ударом увезених производа и сталних поскупљења, много тога што се некада подразумијевало и било доступно готово сваком домаћинству постало је луксуз за грађане БиХ.

За само пет година цијена килограма хљеба порасла је са 2,30 на око четири КМ. Телетина је у јуну 2021. године коштала до 20 КМ по килограму, док данас њена цијена достиже 40 до 47 КМ.

Поскупљују и млијечни производи. Цијена путера порасла је са 21,80 на чак 30,70 КМ, док се и кафа све пажљивије мјери – њена цијена је са 13,10 порасла на око 28 КМ.

Све већи број грађана због тога прибјегава мјерама штедње. Ограничавају се љетовања, рјеђе се одлази у ресторане, а кућни буџети све теже подносе трошкове мајстора, попут водоинсталатера, електричара и керамичара.

Посебан проблем представљају трошкови гријања. Због раста цијена енергената, многи ће током зиме морати пажљивије да планирају потрошњу, а поједина домаћинства већ сада искључују гријање у просторијама које не користе.

Предсједник Удружења за заштиту потрошача „Звоно“ из Бијељине Јован Василић каже да су највише поскупјели прехрамбени производи, посебно месо и млијечни производи.

„Прехрамбени производи, прије свега месо и млијечни производи, катастрофално су поскупјели. Храна ће тек да поскупи због ове суше. Енергенти су посебна прича. Ово је страва шта се дешава с пелетом и дрветом“, рекао је Василић.

Он сматра да би држава требало да размотри увођење различитих стопа ПДВ-а, јер, како истиче, није исто опорезовати основне животне намирнице и луксузну робу истом стопом.

Извршна директорица Удружења грађана за заштиту потрошача „ДОН“ из Приједора Муриса Марић каже да се грађани БиХ већ годинама одричу свега чега могу.

„Данас купујемо на граме, за ручак. Залихе какве смо правили некад и остављали у замрзивач данас су мисаона именица. Данас ни пилетина није јефтина, осим кад је на акцији“, навела је Марић.

Она додаје да све више домаћинстава смањује трошкове гријања, док се родитељи приликом куповине школске опреме за дјецу често морају одлучивати шта могу купити одмах, а шта ће оставити за наредни мјесец.

„Све што се може, ми режемо, јер примања су таква каква јесу. И дјеци, кад их опремамо у школу, почели смо говорити да ћемо патике купити сљедећи мјесец“, истакла је Марић.

Према њеним ријечима, проблем није само у цијенама већ и у широј економској ситуацији, недостатку домаће производње и политичкој нестабилности.

Она сматра да грађани већ дуго не виде конкретне промјене које би им олакшале свакодневни живот.

У међувремену, цијене станова додатно отежавају рјешавање стамбеног питања. Куповина стана и раније је била велики подухват, али са садашњим цијенама квадрата све више људи поставља питање да ли је могуће отплатити стамбени кредит током радног вијека.

Док трошкови живота расту, примања великог броја грађана не прате тај раст.

Због тога месо, кафа, гријање, одласци у ресторан, љетовање или куповина нових ствари за многе више нису уобичајени дио живота, већ трошкови који се пажљиво планирају и којих се, када новца нема довољно, први одричу.