Zelene povrsine kasarna trebinje1.jpg

Бивша касарна у Требињу посљедњих година постаје једно од највећих градилишта у граду. Ничу вишепородичне стамбене зграде, парцеле се интензивно попуњавају, а простор који је некада имао потпуно другачији изглед све више добија обрисе густе стамбене зоне. Међутим, уз убрзану градњу отвара се питање које ће грађанима бити све важније – гдје су нестале зелене површине и гдје ће бити дрвеће када изградња буде завршена?

Проблем није само у томе колико се зграда гради, већ и у начину на који се простор око њих уређује.

Регулационим планом „Засад поље“ на различитим локацијама предвиђене су зелене површине, блоковско и јавно зеленило, дрвореди и појасеви зеленила. То је видљиво и у новијим планским документима Града Требиња.

На терену, међутим, слика често изгледа другачије.

Умјесто дрвећа и зелених површина, након изградње објеката појављују се асфалтиране и поплочане површине, а значајан дио простора заузимају асфалт или бетон. 

Посебно питање је шта се дешава са површинама које су у планској документацији означене као зелене, а које након техничког прегледа објекта у коначном уређењу парцеле добијају сасвим другу функцију.

Ако је планом предвиђено зеленило, оно не би смјело бити само графичка ознака на папиру која "нестане" када зграда добије употребну дозволу.

Управо зато би јавности требало учинити доступним податке за сваку изграђену зграду: колико је било планирано станова, колико паркинг-мјеста, колика је била површина зеленила и шта је заиста изведено на терену.

Више станова, мање паркинга

Посебан проблем представља однос броја станова и броја паркинг-мјеста.

У планским документима за поједине локације у оквиру „Засад поља“ јасно су означени и конкретни бројеви паркинг-мјеста. У једној од новијих измјена плана, на примјер, на карти се истовремено приказују вишепородични стамбени објекти, зелене површине, дрвореди, појасеви зеленила и број паркинг-мјеста.

У пракси се, према информацијама са терена, појављује проблем да број станова у појединим објектима буде значајно већи од броја расположивих паркинг-мјеста – према процјенама које се помињу међу грађанима и учесницима у градњи, разлика на појединим локацијама иде и до 30 одсто.

То значи да зграда може имати велики број станова, док истовремено нема довољно паркинга за све станаре.

Посљедице се врло брзо виде: возила завршавају на тротоарима, у једној саобраћајној траци, код прилаза зградама и другим површинама које првобитно нису биле намијењене за паркирање.

Бетон и асфалт постају важнији од зеленила

Zelene povrsine kasarna trebinje2.jpg

Још већи проблем настаје када се цијели простор око зграде посматра првенствено кроз тржишну вриједност.

Спољна паркинг-мјеста су данас роба. Иако спољна паркинг мјеста припадају свим станарима, инвеститор их продаје, док зеленило не доноси директан приход.

Зато се поставља питање да ли се приликом уређења парцела јавни интерес довољно штити или се простор око зграде, корак по корак, претвара у додатну асфалтирану или бетонску површину.

Управо ту би требало да постоји јасна граница између приватног интереса инвеститора и интереса будућих станара и града.

Шта ће остати иза градње?

Бивша касарна има потенцијал да постане квалитетан нови градски кварт. Али квалитет насеља не одређује само број квадрата који су изграђени.

Град чине и дрвореди, паркови, хлад, простор за дјецу, пјешачке стазе и мјеста на којима човјек може да се задржи изван свог стана.

Ако се свака слободна површина на крају претвори у бетон или асфалт, Требиње добија нове станове, али не нужно и нови квалитет живота.

Зато би било важно да надлежне градске службе објаве прецизан преглед изграђених објеката у овом дијелу града – број станова, број обезбијеђених паркинг-мјеста, површину зеленила предвиђену планом и површину зеленила која је стварно изведена, као и податке о евентуалним измјенама намјене тих површина након изградње.

Град Требиње на својој званичној страници објављује регулационе планове, укључујући више измјена РП „Засад поље“, што омогућава увид у планска рјешења и њихово поређење кроз вријеме.

Јер, када се посљедња зграда изгради и посљедњи паркинг поплоча или асфалтира, биће касно да се постави питање гдје је требало да буде дрво.

Zelene povrsine kasarna trebinje3.jpg