Сваки образовани грађанин који напусти БиХ са собом „односи“ више од 100.000 КМ

БиХ остаје без младих и образованих: Одлазак становништва све већи економски проблем

САРАЈЕВО – Емиграција из Босне и Херцеговине представља све озбиљнији друштвено-економски проблем, посебно због негативног природног прираштаја и одласка младих, образованих и квалификованих људи.

Одлив становништва директно утиче на привредни раст и развој, јер БиХ губи људски капитал у чије је образовање и оспособљавање улагала значајна средства, преноси Бука.

Према подацима Агенције за статистику БиХ, земља је у периоду од 2017. до 2021. године биљежила континуирано растући негативни природни прираштај. Постоје процјене да је просјечан годишњи одлив становништва износио око 36.800 лица, али када се урачунају и они који се враћају у БиХ, процјењује се да је нето годишњи одлив око 18.200 људи.

Међутим, стварни број људи који су напустили БиХ није могуће прецизно утврдити. Разлог је то што не постоји обавеза пријављивања одласка, па велики број грађана напусти земљу без одјаве пребивалишта.

Посебно забрињава одлазак високообразованих кадрова. Држава у њихово школовање улаже значајна средства, али њиховим одласком та инвестиција све чешће користи привредама других земаља.

Према доступним процјенама, школовање једног грађанина БиХ до завршетка основне школе кошта око 25.000 КМ, средње школе око 40.000 КМ, док се трошак завршених академских студија процјењује на око 58.000 КМ. Код постдипломских, односно докторских студија, просјечна улагања достижу око 80.000 КМ.

Најчешћи разлози за одлазак су бољи животни услови, сигурнија радна мјеста, веће плате и могућност професионалног напредовања.

Званични подаци додатно показују размјере проблема. Према подацима Агенције за идентификациона документа, евиденцију и размјену података БиХ, током 2024. године 2.391 особа званично је одјавила пребивалиште због исељења у иностранство.

Највише одјава било је за Аустрију – 623, Хрватску – 615, Словенију – 421 и Србију – 334. У Њемачку су отишле 271 особа, док је за Црну Гору евидентирано 67 одјава.

Ипак, ове бројке представљају само административни траг исељавања и не одражавају стварне размјере одласка становништва.

Наставак овог тренда могао би додатно погоршати демографску слику БиХ, смањити број радно способног становништва и успорити економски развој. Посебан проблем представља чињеница да земља не губи само број становника, већ и значајан дио младих и стручних кадрова који би требало да буду носиоци њеног будућег развоја.