Мајстори све чешће напуштају послодавце и раде за себе: Фирме остају без радне снаге

У Српској више нових него угашених фирми: За пола године основано 545 привредних друштава

Интересовање за покретање властитог бизниса у Републици Српској не јењава, што потврђује већи број новооснованих него угашених фирми и предузетничких радњи у првих шест мјесеци 2026. године.

Према подацима Агенције за посредничке, информатичке и финансијске услуге (АПИФ), у Српској је у првом полугодишту основано 545 привредних друштава, док је истовремено угашено 261, преноси Глас Српске.

У истом периоду регистровано је 1.405 нових предузетника, док је дјелатност одјавило 1.172, што показује да предузетништво биљежи позитиван салдо.

Највише нових пословних подухвата покренуто је у области пословног савјетовања, грађевинарства, производње електричне енергије, рачунарског програмирања и друмског превоза робе. Међу дјелатностима са највише оснивања, али и гашења, издвајају се програмирање и транспорт.

Предсједник Управног одбора Коморе самосталних предузетника Републике Српске Борислав Божановић оцијенио је да је пословни амбијент тренутно стабилан, упркос изазовима из међународног окружења.

– Свјетска и европска дешавања утичу на привреду, али је тренутно стање код нас позитивно. Послујем већ 25 година и могу рећи да је ситуација стабилна, иако увијек има осцилација – рекао је Божановић.

Он је навео да предузетнике највише оптерећују парафискални намети и административне обавезе.

– Потребно је подстицати људе да остану овдје и да живе од свог рада. Највише би помогло смањење парафискалних намета и других административних оптерећења. Свака дјелатност има своје специфичне проблеме, али управо су парафискални намети оно што највише оптерећује предузетнике – нагласио је Божановић.

Економиста Зоран Павловић сматра да раст броја самосталних предузетника одражава промјене на тржишту рада, јер све више квалификованих радника одлучује да ради за себе.

– Грађевинци, електричари, водоинсталатери и други занатлије све чешће отварају самосталне предузетничке радње јер на тај начин могу легално да раде и остваре веће приходе него у радном односу. Истовремено, фирме остају без радне снаге и дио њих се због тога гаси. То је логичан слијед тржишних кретања – рекао је Павловић.

Као једну од највећих препрека развоју малих бизниса навео је раст трошкова и обавеза које оптерећују предузетнике.

– Микропредузећа и самостални предузетници све више су оптерећени доприносима и другим обавезама. Када се повећавају трошкови пословања, многима је тешко да опстану, посебно у првим годинама рада – истакао је Павловић.

Он је додао да квалификовани мајстори данас могу остварити знатно већу зараду радећи самостално.

– Људи више не желе да раде за мале плате ако могу својим знањем и вјештинама остварити вишеструко веће приходе. Проблем је што образовни систем не прати потребе тржишта рада, па недостају кадрови попут тесара, кровопокривача, руковалаца грађевинским машинама и других дефицитарних занимања – навео је Павловић.

Према његовим ријечима, држава би требало снажније да подстиче развој малих породичних бизниса, растерети почетнике и образовни систем више прилагоди потребама привреде.