Inflacija.jpeg

Економски стручњаци упозоравају да су најновије процјене Централне банке Босне и Херцеговине (ЦББиХ), према којима се за ову годину очекује инфлација од 4,4 одсто, а у наредној успоравање на 3,6 одсто, превише оптимистичне и да не одражавају стварно стање на тржишту.

Према оцјенама економиста, реална кретања указују на наставак раста цијена и додатни пад куповне моћи грађана, што би могло довести до озбиљнијих поремећаја у привреди и јавном сектору, преноси Српска Инфо.

Из Централне банке БиХ појашњавају да је ревизија инфлаторних очекивања, уз благи раст у односу на раније прогнозе, посљедица повећања цијена енергената и хране на свјетском тржишту, високе увозне зависности БиХ, раста трошкова рада и геополитичких неизвјесности.

Ипак, у институцији очекују да би се у наредној години инфлаторни притисци могли постепено ублажити, уз стабилизацију међународних тржишта.

Економиста Миленко Станич истиче да се у пракси често дешава да су пројекције Централне банке БиХ ниже од реалних кретања, што може утицати на планирање буџета и пословање привреде.

Он наводи да је у првим мјесецима ове године инфлација већ била виша од процијењене, што указује на ризик да ће и у наставку године доћи до већих одступања од званичних прогноза.

Станич додаје да Централна банка има ограничене инструменте монетарне политике због система валутног одбора, те да се утицај на инфлацију своди на индиректне мјере попут обавезних резерви.

Према његовим ријечима, привреда у БиХ нема довољан капацитет да прати инфлаторне притиске, због чега реалне плате и животни стандард грађана заостају за растом цијена.

Он упозорава да би у наредном периоду синдикати могли тражити повећање плата у складу са инфлацијом, али да постоји ризик да привредни раст неће моћи да испрати такве захтјеве, што би додатно оптеретило економију.