Evropska komisija radi na novom modelu „postepene integracije“, koji bi državama kandidatima omogućio pristup određenim ekonomskim pogodnostima Evropske unije i prije formalnog pristupanja.
Cilj ovog plana je da se ubrza proces proširenja, ali uz zadržavanje visokih standarda i sigurnosnih mehanizama koji su do sada usporavali pregovore,prenosi Buka.
Za razliku od ranije odbačenih ideja o „obrnutom proširenju“, koje su predviđale da zemlje kandidati dobiju politička prava prije ispunjavanja uslova za članstvo, novi prijedlog odnosi se isključivo na ekonomske benefite.
To bi moglo uključivati pristup određenim fondovima EU, povlaštene trgovinske aranžmane i djelimičan pristup jedinstvenom tržištu.
Model bi bio prilagođen napretku svake pojedinačne države. Što zemlja brže sprovodi reforme i usklađuje se sa standardima Evropske unije, to bi joj bio dostupan širi spektar pogodnosti.
U Briselu vjeruju da bi princip „više za više“ mogao motivisati kandidate da nastave sa teškim reformama, čak i kada je punopravno članstvo još godinama daleko.
Ovaj pristup već ima veću političku podršku od prethodnih prijedloga. Francuska i Njemačka, kao najvažnije članice Unije, pokazale su spremnost da podrže ovakav koncept, smatrajući da bi bio prihvatljiviji za države članice.
Evropska komisija planira da od lidera država članica zatraži zvaničnu podršku za ovaj okvir na samitu Evropskog savjeta u oktobru ili decembru.
Iako se države kandidati, poput Ukrajine i Crne Gore, pribojavaju da „članstvo sa manje obaveza“ ne postane trajna zamjena za puno članstvo, Brisel tvrdi da je riječ o sredstvu za brže približavanje Evropskoj uniji.
Kako bi umirila članice koje strahuju od prijevremenog prijema nespremnih zemalja, Komisija priprema i stroge sigurnosne mehanizme.
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos navela je da se pripremaju pravila koja bi omogućila oštru reakciju ukoliko bi buduće članice nazadovale u oblasti demokratije ili vladavine prava nakon pristupanja.
Evropska unija trenutno ima devet zvaničnih kandidata. Crna Gora se smatra liderom u pregovorima, Ukrajina i Moldavija su već otvorile pristupne razgovore, dok su procesi Srbije, Turske i Gruzije u određenoj mjeri usporeni.
Nova strategija trebalo bi da nadoknadi „izgubljenu deceniju“ u reformi proširenja i omogući da proces bude dinamičniji, ali i sigurniji.
Šta Vi mislite o ovome?