Eu bih.jpeg

Европска комисија ради на новом моделу „постепене интеграције“, који би државама кандидатима омогућио приступ одређеним економским погодностима Европске уније и прије формалног приступања.

Циљ овог плана је да се убрза процес проширења, али уз задржавање високих стандарда и сигурносних механизама који су до сада успоравали преговоре,преноси Бука.

За разлику од раније одбачених идеја о „обрнутом проширењу“, које су предвиђале да земље кандидати добију политичка права прије испуњавања услова за чланство, нови приједлог односи се искључиво на економске бенефите.

То би могло укључивати приступ одређеним фондовима ЕУ, повлаштене трговинске аранжмане и дјелимичан приступ јединственом тржишту.

Модел би био прилагођен напретку сваке појединачне државе. Што земља брже спроводи реформе и усклађује се са стандардима Европске уније, то би јој био доступан шири спектар погодности.

У Бриселу вјерују да би принцип „више за више“ могао мотивисати кандидате да наставе са тешким реформама, чак и када је пуноправно чланство још годинама далеко.

Овај приступ већ има већу политичку подршку од претходних приједлога. Француска и Њемачка, као најважније чланице Уније, показале су спремност да подрже овакав концепт, сматрајући да би био прихватљивији за државе чланице.

Европска комисија планира да од лидера држава чланица затражи званичну подршку за овај оквир на самиту Европског савјета у октобру или децембру.

Иако се државе кандидати, попут Украјине и Црне Горе, прибојавају да „чланство са мање обавеза“ не постане трајна замјена за пуно чланство, Брисел тврди да је ријеч о средству за брже приближавање Европској унији.

Како би умирила чланице које страхују од пријевременог пријема неспремних земаља, Комисија припрема и строге сигурносне механизме.

Европска комесарка за проширење Марта Кос навела је да се припремају правила која би омогућила оштру реакцију уколико би будуће чланице назадовале у области демократије или владавине права након приступања.

Европска унија тренутно има девет званичних кандидата. Црна Гора се сматра лидером у преговорима, Украјина и Молдавија су већ отвориле приступне разговоре, док су процеси Србије, Турске и Грузије у одређеној мјери успорени.

Нова стратегија требало би да надокнади „изгубљену деценију“ у реформи проширења и омогући да процес буде динамичнији, али и сигурнији.