Сваки град у Босни и Херцеговини крије посебну причу, а називи мјеста широм земље свједоче о вијековима историје, смјени царстава, различитим језицима и легендама које су се преносиле генерацијама.
Док су неки градови имена добили по природним богатствима и географским особеностима, други своје називе везују за старе владаре, народна предања и османске или словенске коријене, преноси Бука.
Сарајево је добило име од турских ријечи „сарај“ и „оваси“, што значи „поље око двора“, док се прије доласка Османлија овај простор називао Врхбосна.
Мостар, према најпознатијем тумачењу, име дугује мостарима – чуварима моста на Неретви, а град се први пут помиње средином 15. вијека.
Назив Бањалука, према филолозима, потиче од придјева „бањ“, односно „банов“, и ријечи „лука“, што означава равницу или ливаду уз ријеку.
Тузла је од давнина везана за со, па и данашње име потиче од турске ријечи „туз“, што значи со.
Требиње се у историјским изворима први пут помиње у 10. вијеку под називом Трибунија, односно Травунија, док је савремени назив забиљежен почетком 18. вијека.
Име Сребреница директно је повезано са рудницима сребра по којима је овај крај био познат још у средњем вијеку.
За назив Зенице везује се и народна легенда према којој је краљица Катарина, напуштајући Босну, изговорила: „Оста зеница ока мога“.
Бихаћ је у старим облицима имена означавао краљевско добро, док поријекло имена Почитељ и данас остаје мистерија око које постоји више различитих тумачења.
Неум, једини град БиХ на мору, према једној теорији води поријекло од грчке ријечи која означава кршевит и полушумовит предио, док се Брчко доводи у везу са старом турском утврдом Бероска.
Називи градова у БиХ тако и данас представљају живо свједочанство богате историје, културе и различитих цивилизација које су обликовале ове просторе.
Шта Ви мислите о овоме?