Лијечење у Српској могло би постати много скупље

Спорне измјене закона у Српској: Укида се лимит за партиципацију у лијечењу?

Пред посланицима Народне скупштине Републике Српске 19. маја наћи ће се хитне измјене Закона о обавезном здравственом осигурању, а највише пажње изазвала је одредба којом се брише досадашњи лимит партиципације од 370 КМ.

Према предложеним измјенама, партиципација би се убудуће одређивала фиксно или у распону од пет до 50 одсто од цијене здравствене услуге, без прописаног максималног износа.

Правници и удружења за заштиту потрошача упозоравају да би усвајање оваквог рјешења могло довести до значајног поскупљења лијечења и угрозити доступност здравствене заштите грађанима са нижим примањима.

Адвокат Драгана Станковић истиче да се брисањем горње границе партиципације доводе у питање начела солидарности и доступности здравствене заштите.

„Важећим законом прописано је да максималан износ партиципације може бити 370 КМ. Сада се то брише, а остаје само могућност да се одреди од пет до 50 одсто цијене услуге“, навела је Станковићева.

Она упозорава да би висина партиципације могла бити накнадно одређивана посебним актима, далеко од јавности и без расправе у Народној скупштини.

„Ако смо до сада имали готово бесплатну здравствену заштиту, а сада се иде ка плаћању високих износа и поред уплате доприноса, онда је јасно да се одступа од начела равноправности, доступности и солидарности“, истакла је она.

Из Удружења грађана „Дон“ из Приједора такође упозоравају на могуће посљедице.

Муриса Марић наводи да је терен за ове измјене већ припремљен ранијим повећањем цијена болничког дана.

„У болници у Приједору партиципација је са девет повећана на 25 КМ, а у УКЦ-у Републике Српске са 11 на 30 КМ по дану“, рекла је Марићева.

Она сматра да ће највећи терет сносити пензионери и грађани са ниским примањима, те упозорава да би укидањем ограничења партиципације „небо било граница“ када је ријеч о трошковима лијечења.

Посебно спорном оцјењује и најаву да би радници којима послодавци нису уплатили доприносе могли сами плаћати лијечење, а потом тражити рефундацију трошкова.

„Не може радник натјерати послодавца да измири обавезе“, поручила је Марићева.