
Писма нестају, али емоције остају: дигитално доба мијења навике
БАЊАЛУКА – Некада је било довољно чути кораке поштара или звук сандучета да срце заигра, јер је писмо доносило наду, страх или љубав, док данас поруке стижу брзо, али често без дубине.
У времену прије интернета, писма и разгледнице били су једина веза између људи раздвојених даљином, а свако писмо носило је снажну емоционалну вриједност.
Подаци „Пошта Српске“ показују да је у 2025. години забиљежен пад броја писама од око седам одсто у односу на годину раније, што потврђује тренд опадања традиционалне писане комуникације.
Разлог је, како наводе, све већа употреба електронске поште и апликација као што су „Вајбер“ и „Ватсап“, које омогућавају тренутну размјену порука.
Ипак, док писма нестају, разгледнице и даље опстају и чак биљеже благи раст, најчешће у туристичким сезонама и приликом посебних прилика.
Социолог Јадранка Берић истиче да је дигитална комуникација промијенила суштину односа међу људима.
„Слање писма било је споро и промишљено, док је данас комуникација брза и често површна“, нагласила је Берићева.
Она додаје да је некада ишчекивање писма било посебан доживљај, док су данас нотификације замијениле ту врсту радости.
Писма су, како каже, носила лични печат – рукопис, мирис папира и вријеме уложено у писање, што савремене поруке не могу да замијене.
Иако ријетка, писма и разгледнице и даље имају снажну симболичку и емоционалну вриједност, због чега остају важан дио комуникације и у дигиталном добу.
Шта Ви мислите о овоме?