Pismo.jpeg

Писма нестају, али емоције остају: дигитално доба мијења навике

БАЊАЛУКА – Некада је било довољно чути кораке поштара или звук сандучета да срце заигра, јер је писмо доносило наду, страх или љубав, док данас поруке стижу брзо, али често без дубине.

У времену прије интернета, писма и разгледнице били су једина веза између људи раздвојених даљином, а свако писмо носило је снажну емоционалну вриједност.

Подаци „Пошта Српске“ показују да је у 2025. години забиљежен пад броја писама од око седам одсто у односу на годину раније, што потврђује тренд опадања традиционалне писане комуникације.

Разлог је, како наводе, све већа употреба електронске поште и апликација као што су „Вајбер“ и „Ватсап“, које омогућавају тренутну размјену порука.

Ипак, док писма нестају, разгледнице и даље опстају и чак биљеже благи раст, најчешће у туристичким сезонама и приликом посебних прилика.

Социолог Јадранка Берић истиче да је дигитална комуникација промијенила суштину односа међу људима.

„Слање писма било је споро и промишљено, док је данас комуникација брза и често површна“, нагласила је Берићева.

Она додаје да је некада ишчекивање писма било посебан доживљај, док су данас нотификације замијениле ту врсту радости.

Писма су, како каже, носила лични печат – рукопис, мирис папира и вријеме уложено у писање, што савремене поруке не могу да замијене.

Иако ријетка, писма и разгледнице и даље имају снажну симболичку и емоционалну вриједност, због чега остају важан дио комуникације и у дигиталном добу.