Vrucina.jpeg

Екстремне врућине Европску унију могле коштати 180 милијарди евра

БРИСЕЛ – Екстремне врућине и шумски пожари могли би ове године да нанесу Европској унији економску штету од око 180 милијарди евра, што одговара приближно једном одсто БДП-а и готово цијелом очекиваном економском расту ЕУ у 2026. години.

Према истраживању банке „Триодос“, дуготрајни топлотни таласи који су овог љета погодили Европу могли би практично избрисати очекивани раст европске економије.

Највећи губици настају због пада пољопривредне производње, проблема у производњи електричне енергије, поремећаја у саобраћају и смањене продуктивности радника.

Посебно велики проблем представљају високе температуре на радним мјестима. Производња по запосленом почиње да опада када температуре пређу око 25 до 30 степени Целзијуса, а губици су највећи код послова који захтијевају физички рад на отвореном.

Према анализи коју преноси „Еуроневс“, за сваки степен изнад 30 степени, уколико се високе температуре задрже неколико дана, производња по сату рада може пасти за око три одсто.

Француска најтеже погођена

Међу великим европским економијама највећи удар очекује Француску. Процјењује се да би екстремне врућине могле да смање њен економски раст за 1,4 процентна поена, што би економију могло гурнути у пад од око 0,6 одсто.

Холандија би могла изгубити око 0,8 процентних поена раста, док су Шпанија и Италија посебно изложене због великог броја радника који раде на високим температурама.

Пољска је такође осјетљива на топлотне таласе због мање распрострањене климатизације и нижег степена прилагођености становништва високим температурама, али је овог љета имала свјежије вријеме.

Штета није само економска

Економске процјене не обухватају у потпуности људске жртве и посљедице по здравље становништва.

Процјењује се да је током јунског топлотног таласа у Француској, Њемачкој, Шпанији и Италији забиљежено око 20.400 смртних случајева повезаних са високим температурама.

Истовремено, шумски пожари захватили су више од 490.000 хектара широм Европске уније, што је више него двоструко изнад двадесетогодишњег просјека.

Према анализи, прилагођавање климатским промјенама могло би да смањи губитке продуктивности за око 40 одсто, али их не би у потпуности спријечило.

Аутори истраживања зато упозоравају да Европа, поред прилагођавања на све више температуре, мора снажније радити и на смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште.