САРАЈЕВО – Потписивање „Изјаве о осуди исламофобије“ отворило је питања селективног приступа говору мржње и улоге политике и вјере у јавном простору БиХ.
У Сарајеву је потписана „Изјава о осуди исламофобије“, иза које стоје Исламска заједница, као и водећи политички, академски и друштвени представници бошњачког народа, а документ се представља као корак ка јачању секуларног друштва и борби против говора мржње.
Ипак, већ на први поглед уочава се да у изјави нема осврта на поједине недавне увреде упућене српским посланицима, што отвара питање да ли се говор мржње тумачи једнако у свим случајевима.
Критичари указују да документ говори у име „свих“, али да истовремено селективно одређује шта се сматра говором мржње, а шта остаје изван тог оквира.
Посебно се истиче и чињеница да иза текста стоји синхронизовано дјеловање политичких структура, вјерских институција и јавних актера, што се у самом документу представља као доказ секуларности, али код дијела јавности изазива супротне утиске.
Оваква поставка, како наводе саговорници, оставља простор за тумачење да се у пракси намеће један наратив и једна перспектива, што може продубити постојеће подјеле у друштву.
Питање које остаје отворено јесте да ли борба против говора мржње може бити кредибилна уколико се не примјењује досљедно и према свима, без изузетака.
Саговорници упозоравају да селективан приступ овом проблему ризикује да борбу против мржње претвори у политички инструмент, што би могло имати дугорочне посљедице по друштвени дијалог у БиХ.
Шта Ви мислите о овоме?