Иако је еурибор нагло порастао, економисти поручују да грађани у БиХ засад не треба да страхују од значајнијег раста рата кредита, јер се код већине задужења примјењује шестомјесечни просјек, па краткорочне осцилације на финансијским тржиштима не би требало да се осјетније одразе на отплату.
Дванаестомјесечни еурибор забиљежио је највећи једнодневни раст у посљедњих 18 година, још од јуна 2008. године, док је шестомјесечни еурибор скочио највише у посљедње три године. Једино је тромјесечни еурибор остао релативно стабилан, што указује да је ријеч о краткорочним осцилацијама на финансијским тржиштима.
Још нема значајнијих промијена
Економиста Зоран Павловић истиче за "Глас" да се ове промјене за сада неће значајније одразити на кориснике кредита у БиХ, јер се код већине задужења примјењује шестомјесечни просјек еурибора.
- Ситуација је таква да је шестомјесечни еурибор, који се најчешће примјењује код обрачуна дугорочних кредита у БиХ, дуго био на нивоу између 2,1 и 2,2 одсто. Посљедњих неколико дана десиле су се осцилације, отишао је на 2,3, па пао испод 2,1 и поново се вратио. Очигледно финансијска тржишта реагују врло брзо на политичке и ратне ситуације у свијету - каже Павловић.
Према његовим ријечима, тренутне осцилације не морају значити и дугорочан раст каматних стопа.
- Треба имати у виду да се за обрачун камате узима шестомјесечни просјек. Ове краткорочне промјене које трају два или три дана неће значајније утицати на кориснике кредита. Међутим, ако би се тренд раста наставио, онда је могуће да дође и до поскупљења - истиче Павловић.
Он додаје да би у том случају еурибор могао порасти за око један процентни поен.
- Гледајући кретања у протеклој години, можемо рећи да је могуће да еурибор са садашњих око два до 2,1 одсто порасте и до три одсто. То би значило повећање од око једног процентног поена, али за сада је још рано говорити да ли ће се тај тренд наставити - наглашава Павловић.
Шта значи промјенљива каматна стопа
Из Агенције за банкарство РС појашњавају да повећање или смањење каматних стопа у еврозони, које утврђује ЕЦБ, може имати утицаја на уговоре о кредитима у Српској са промјенљивом каматном стопом.
Како додају, у случају да је уговорена промјенљива каматна стопа, банка је дужна да о свакој измјени обавијести клијента те му достави нови отплатни план.
Каматне стопе код банака у Српској најчешће, наводе у Агенцији, усклађују се два пута годишње, у складу са уговореним референтним индексом, односно шестомјесечним или дванаестомјесечним еурибором.
Из Агенције подсјећају и да је стабилност банкарског сектора очувана и захваљујући мјерама које су донесенили, те су подсјетили да је 2022. године донесена Одлука о привременим мјерама за ублажавање ризика раста каматних стопа, као и допуна те одлуке 2023. године.
- Те мјере су допринијеле да раст каматних стопа у домаћем банкарском сектору буде на нижем нивоу у односу на повећања каматних стопа које је у више наврата проводила Европска централна банка – наводе из Агенције.
Додају и да прате сва кретања, укључујући структуру кредита према врсти каматне стопе и референтном индексу, како би на вријеме сагледали потенцијалне ризике по грађане и финансијски систем.
- Уколико се процијени да постоји ризик од значајнијег раста кредитног оптерећења за грађане, предузећемо одговарајуће мјере, са циљем очувања стабилности финансијског система и заштите клијената - поручују из Агенције.
ФИКСНА СТОПА
Према прелиминарним подацима за 2025. годину, око 80 одсто укупног кредитног портфолија у Српској односи се на кредите са фиксном каматном стопом, док је око 20 одсто кредита са варијабилном каматом.
- Ово је значајан показатељ који корисницима кредита пружа додатну сигурност, јер уколико дође до раста еурибора, већини клијената каматне стопе неће бит мијењане - истичу из Агенције за банкарство РС.
Шта Ви мислите о овоме?