Паника у продавницама: Празне се рафови са основним намирницама

Страх од рата и поскупљења: Грађани у БиХ поново праве залихе хране и горива

Вијести о сукобима на Блиском истоку и раст цијена нафте поново су изазвали страх код грађана Босне и Херцеговине, који све чешће почињу да купују и складиште основне животне намирнице, гориво и хигијенске потрепштине.

Одмах након првих информација о новој ескалацији сукоба у региону Блиског истока, бројни грађани похрлили су на бензинске пумпе са канистерима како би обезбиједили залихе горива. Због наглог раста потражње, поједине пумпе биле су приморане да ограниче точење горива у канистере.

Слична ситуација забиљежена је и у трговинама, гдје се у појединим маркетима брзо празне рафови са основним животним намирницама. Међу производима који први нестају са полица поново се нашао и тоалет папир, што подсјећа на понашање грађана током пандемије вируса корона.

Грађани истичу да их глобална дешавања забрињавају, иако се сукоби дешавају далеко од Босне и Херцеговине.

„Плашим се због дјеце, а за себе не“, рекао је један од анкетираних грађана Источног Сарајева.

„Није нормалан онај који се не боји“, додао је други саговорник.

Поједини грађани истичу да људи који су већ прошли рат највише страхују да се слична ситуација не понови.

Социолог Владимир Васић сматра да је оваква реакција дијелом посљедица дугогодишњег недостатка повјерења у институције.

„Како нећемо тако реаговати када знамо ко нас води и како нас води. Људи покушавају да се осигурају и да макар нешто уштеде“, рекао је Васић.

Он упозорава да би глобални сукоби могли имати значајне економске посљедице, прије свега кроз раст цијена енергената и основних животних намирница.

„Дефинитивно ћемо имати још један талас поскупљења, што ће додатно утицати на животни стандард становништва“, нагласио је Васић.

Психолог Слађана Ђаковић указује да овакве реакције имају и психолошку позадину.

Према њеним ријечима, становници простора бивше Југославије прошли су кроз ратна искуства, због чега свака вијест о новим сукобима може поново активирати страхове из прошлости.

„Долази до ретрауматизације. Људи почињу панично да купују јер размишљају: шта ако поново дође до несташице, шта ако останем без хране“, објашњава Ђаковићева.

Она додаје да се код људи у таквим ситуацијама јавља појачана анксиозност, фрустрација и љутња, посебно због осјећаја да институције немају довољно механизама да заштите грађане у кризним ситуацијама.

Стручњаци упозоравају и на утицај друштвених мрежа, гдје се често шире непровјерене информације које додатно подстичу страх и панику. Иако се у продавницама повремено појављују празни рафови, за сада нема стварне несташице основних животних намирница.