Забрињавајући тренд: Чак 52 општине у Српској губе становништво

Само 12 општина у Српској биљежи раст становништва, већина у минусу

Република Српска суочава се са израженим демографским изазовима, јер је током 2025. године чак 52 општине и града забиљежило негативан миграциони салдо, односно више становника се одселило него што се доселило.

Према подацима Републичког завода за статистику, током прошле године забиљежено је 11.298 унутрашњих миграција у Републици Српској. Од тог броја 6.356 односи се на међуопштинске миграције, 4.407 на међуентитетска кретања, док је 535 миграција евидентирано између Републике Српске и Брчко дистрикта. Укупни миграциони салдо Републике Српске износи минус 322 становника.

Истовремено, само 12 локалних заједница забиљежило је позитиван миграциони салдо, док статистика показује да у миграцијама највише учествују млади људи старости између 25 и 34 године.

Највећи позитиван миграциони салдо има Бањалука, гдје су се током прошле године доселила 1.643 становника, док су се 893 особе одселиле, што даје салдо од плус 750.

На другом мјесту је Бијељина са салдом од плус 344, јер се у овај град доселило 785 становника, док је 441 особа одселила.

Позитиван тренд биљежи и Источно Сарајево са миграционим салдом од плус 279. Од шест општина које чине овај град, четири имају позитиван, а двије негативан миграциони тренд.

Значајан раст броја становника забиљежили су и Требиње и Лакташи. У Требиње се доселило 356 становника, док се 127 одселило, што даје салдо од плус 229. Лакташи су остварили салдо од плус 213, са 440 досељених и 227 одсељених становника.

С друге стране, поједине општине биљеже значајан одлив становништва. Највећи негативан миграциони салдо има Теслић, гдје се током прошле године одселило 226 становника, а доселило 99, што даје салдо од минус 127.

Слиједи Сребреница са минус 126, док је Зворник забиљежио негативан салдо од 122 становника. Негативан тренд има и Приједор, гдје су се 492 особе одселиле, а 374 доселиле, што даје салдо од минус 118. Међу општинама са израженим одливом становништва су и Лопаре са салдом од минус 101.

Демограф Александар Чавић упозорава да се тренд унутрашњих миграција наставља и да већи урбани центри све више празне мање општине и рубне дијелове Републике Српске.

„Одржавање одређених локалних заједница директно утиче на одрживост укупног система у Републици Српској, јер је веома тешко организовати производњу и привредне активности на удаљеним подручјима без становништва“, истиче Чавић.

Он додаје да су та подручја важна јер представљају сировинску и производну базу Српске, наводећи као примјере рубне дијелове Крајине, Шипово, као и општине попут Теслића и Котор Вароша.

Чавић упозорава да унутрашње миграције стварају додатни притисак на велике градове, посебно када је ријеч о тржишту некретнина. Повећано досељавање у урбане центре подиже потражњу за становима и кућама, што доводи до раста цијена и додатно отежава младима рјешавање стамбеног питања.

Демографи упозоравају да би без озбиљних мјера за задржавање младих овај тренд могао додатно убрзати демографско пражњење бројних општина у Републици Српској.