Гвајана од сиромашне земље до нове нафтне силе.
Гвајана, држава која је донедавно била међу најсиромашнијима у Јужној Америци, данас биљежи један од најбржих економских раста у свијету, захваљујући великим налазиштима нафте откривеним у њеним водама.
Кључни покретач економске трансформације је производња нафте у блоку Стабрук, којим управља међународни конзорцијум предвођен америчком компанијом „ЕксонМобил“. На том подручју тренутно се производи између 700.000 и 750.000 барела нафте дневно, уз помоћ више великих плутајућих производних платформи.
Нова фаза развоја очекује се покретањем пројекта Уару, који је тренутно у изградњи. У оквиру тог пројекта планирано је коришћење производног брода „Ереа Виту“, чији се почетак рада очекује крајем 2026. године. Након пуштања у рад, укупна производња могла би премашити милион барела дневно.
Пројекат Уару вриједан је око 12,7 милијарди долара и налази се на дубини од приближно 1.700 метара, око 200 километара од обале. Поред производње нафте, компанија „ЕксонМобил“ развија и гасовод којим ће природни гас бити доведен на копно, што би могло значајно смањити цијену електричне енергије у земљи.
Захваљујући нафтном буму, економија Гвајане би ове године могла остварити раст бруто домаћег производа већи од 16 одсто, док поједине процјене говоре и о расту изнад 20 одсто. Истовремено, државни фонд природних ресурса, у који се сливају приходи од нафте, већ је премашио вриједност од три милијарде долара.
Власти планирају да средства из тог фонда користе за дугорочни развој земље, по узору на норвешки модел управљања приходима од нафте.
Међутим, велики енергетски потенцијал довео је и до геополитичких тензија у региону. Сусједна Венецуела полаже право на област Есекибо, у којој се налази значајан дио нафтних налазишта. Спор се тренутно разматра пред Међународним судом правде у Хагу, док су Сједињене Америчке Државе и Бразил дипломатски подржали Гвајану.
Развој нафтних налазишта предводи међународни конзорцијум који чине „ЕксонМобил“ са 45 одсто власништва, „Хес“ са 30 одсто и кинеска компанија „ЦНООЦ“ са 25 одсто.
Захваљујући релативно малој популацији од око 800.000 становника, Гвајана већ сада има једну од највећих производњи нафте по глави становника у свијету.
Ако се садашњи планови остваре, ова мала јужноамеричка држава могла би у наредним годинама постати једна од нових значајних енергетских сила на глобалној сцени.
Шта Ви мислите о овоме?