Након нових обилних падавина, ријека Дрина код Вишеграда поново је затрпана великим количинама отпада који су бујице повукле са неуређених и нелегалних депонија узводно, као и из сусједних земаља.
Пластичне боце, грање и комунални отпад зауставили су се код бране хидроелектране, претварајући површину ријеке у плутајућу депонију. Еколози упозоравају да је ријеч о проблему који се циклично понавља сваке године, посебно током зиме, када повећан водостај открива дугогодишње занемаривање система управљања отпадом у сливу Дрине.
Иако се проблем плутајућег отпада на Дрини понавља годинама, иницијативе за његово рјешавање постоје, али су углавном дјелимичне и недовољно усклађене. Регионални пројекти који обухватају Босну и Херцеговину, Србију и Црну Гору усмјерени су на уклањање пластике и едукацију становништва, док су локалне невладине организације из Вишеграда и околних општина у више наврата организовале акције чишћења и упозоравале на потребу трајног, системског рјешења.
Представници надлежних министарстава раније су најављивали заједничке мјере и унапређење прекограничне сарадње, али еколошки активисти истичу да конкретни резултати изостају. Упозоравају да ће се, без затварања дивљих депонија и успостављања ефикасног система управљања отпадом у читавом сливу ријеке, сезонске еколошке кризе код Вишеграда наставити.
Предсједник УГ „Еко центар“ из Вишеграда Дејан Фуртула каже да је тренутна ситуација изузетно лоша и да се понавља из године у годину.
„У одређеним периодима Дрина буквално постаје депонија, са огромним количинама плутајућег отпада који се задржава на акумулацијама и обалама. То више није инцидент, него хроничан проблем који показује потпуни изостанак системског рјешења. Главни узроци су непостојање функционалног система управљања отпадом, нелегалне депоније уз водотоке, бацање смећа директно у ријеке, али и чињеница да градови узводно не сносе никакву одговорност за посљедице. Проблем је и у слабој контроли, лошој казненој политици и изостанку регионалне сарадње“, рекао је за БУКУ Фуртула.
Он истиче да су посљедице вишеструке, од уништавања биодиверзитета и угрожавања рибљег и птичјег фонда, до нарушавања квалитета воде и здравствених проблема локалног становништва. Посебно наглашава да су овакви призори директан ударац туризму, који се често истиче као развојна шанса овог подручја.
„Реакције су углавном парцијалне, ад хок и своде се на повремено чишћење када проблем ескалира и доспије у јавност. Не постоји дугорочна стратегија, јасна подјела одговорности нити политичка воља да се проблем трајно ријеши. Потребно је хитно организовано уклањање отпада уз подршку виших нивоа власти, али то је само први корак. Паралелно се морају поставити трајне баријере за хватање отпада, уредити систем управљања отпадом у читавом сливу Дрине, увести строге контроле и казне те успоставити регионалну сарадњу“, поручио је Фуртула.
Активиста Фондације АЦТ Роберт Ороз наводи да је стање слично као и претходних година, јер се велике количине смећа поново акумулирају на ланчанici ХЕ Вишеград.
„Смеће се полако прикупља и одвози на оближњу градску депонију, која константно гори, правећи при томе још већу штету по околину“, рекао је за БУКУ Ороз.
Говорећи о узроцима нагомилавања отпада у ријеци, Ороз истиче да бројна рурална насеља, како у БиХ тако и у сусједним државама, нису обухваћена редовним одвозом смећа.
„Онда се оно одлаже на илегалне депоније, па чак и у саме водотоке. Наравно да то није никакво оправдање за такав начин одлагања смећа, али сигурно доприноси проблему. Друга ствар је непостојање система за поврат и откуп амбалаже, као што се ради у уређеним државама. Било је приче о увођењу депозитног система прије пет или шест година, али се о томе више уопште не говори“, истиче Ороз.
Он упозорава да спаљивање отпада на депонијама има далекосежније и опасније посљедице од самог нагомилавања смећа.
„Низ је штетних хемијских реакција и гасова који настају спаљивањем пластике и другог отпада. Ови штетни нуспроизводи улазе у организам дисањем, али и путем хране и воде на које падају честице настале сагоријевањем. О томе се јако мало говори, иако посљедице могу бити фаталне“, појашњава Ороз.
Он додаје да се надлежне институције из године у годину укључују углавном површно, без конкретних и трајних рјешења.
Према његовим ријечима, уклањање нагомиланог отпада из Дрине мора почети рјешавањем узрока проблема.
„Прије свега мислим на уклањање дивљих депонија у долинама ријека, увођење адекватних санкција за загађиваче и, на крају, на увођење депозитног система за ПВЦ и другу амбалажу, што би значајно смањило оваква загађења“, закључио је Ороз.
Ситуација у Вишеграду, како упозоравају саговорници, показује да је ланчанica на хидроелектрани само привремено и недовољно рјешење за дубљи инфраструктурни проблем. Акумулација Дрине постала је сабирно мјесто отпада из читавог горњег слива, чиме се посљедице немара и лошег управљања депонијама у узводним општинама преносе на једну локалну заједницу и енергетски сектор.
Подаци са терена указују да, без увођења депозитног система за амбалажу и проширења комуналних услуга у руралним подручјима БиХ, Србије и Црне Горе, чишћење код Вишеграда остаје привремена мјера без трајног ефекта. Стручњаци наглашавају да суштина рјешења није у чешћем уклањању отпада са бране, већ у досљедном инспекцијском надзору и трајном затварању дивљих депонија уз притоке, попут Лима. Докле год изостаје јасна одговорност општина узводно, еколошке кризе на Дрини остаће сезонска појава која се рјешава козметички, а не системски.
Шта Ви мислите о овоме?