САРАЈЕВО – Дугогодишњи застој у усклађивању прописа о безбједности хране у БиХ са стандардима Европске уније представља озбиљан ризик по здравље потрошача и истовремено наноси значајну штету домаћој привреди, упозоравају из Агенције за безбједност хране БиХ.
Према њиховим наводима, најновији европски стандарди који регулишу максимално дозвољене количине пестицида, адитива и контаминаната још нису пренесени у домаће законодавство, иако је Европска унија у међувремену усвојила бројне измјене усмјерене на јачање заштите здравља људи.
Из Агенције истичу да је у протекле четири године дошло до значајног застоја у усклађивању прописа, због чега грађани БиХ немају исти ниво заштите као потрошачи у земљама Европске уније.
Како наводе, правилник о максимално дозвољеним нивоима остатака пестицида у БиХ посљедњи пут је усклађен 2021. године, док прописи који се односе на прехрамбене адитиве нису мијењани од 2020. године.
За то вријеме, Европска унија је дефинисала нове, строже лимите за остатке пестицида, као и максимално дозвољене количине контаминаната као што су микотоксини, тешки метали, диоксини и полициклични ароматски угљиководици.
Посебно се указује на кумулативно дјеловање пестицида, као и на ризике од употребе адитива који су у међувремену забрањени у Европској унији.
У Агенцији упозоравају да дуготрајан унос повећаних количина остатака пестицида може довести до озбиљних здравствених проблема, те да додатни ризик представља присуство супстанци које су у ЕУ већ оцијењене као небезбједне.
Као конкретан примјер наводи се адитив титанијум-диоксид (Е171), који је од 2022. године забрањен у Европској унији након што је Европска агенција за сигурност хране утврдила да може имати генотоксично дјеловање, а раније је био присутан у бројним слаткишима и производима намијењеним дјеци.
Неусклађеност прописа има и директне економске посљедице, јер су забиљежени случајеви враћања пошиљки хране са граница Европске уније због присуства акриламида, који у БиХ није регулисан, као и одбијања пошиљки на граници БиХ које су биле у складу са правилима ЕУ, али не и са застарјелим домаћим прописима.
Из Агенције поручују да су прописи о храни основ за заштиту потрошача, очување јавног здравља и несметано одвијање трговине, те да њихова неусклађеност директно погађа и произвођаче и увознике, због чега су се овим питањем бавила и дипломатска представништва појединих земаља.
Иако, како наводе, тренутно не постоји пуна подршка свих надлежних ентитетских институција, у Агенцији истичу да континуирано прате измјене законодавства Европске уније и припремају нацрте нових прописа.
Чим се стекну услови, ти прописи ће бити упућени у процедуру усвајања, јер здравље грађана и интереси привреде морају бити изнад политичких и појединачних интереса, поручују из Агенције, подсјећајући да је усклађивање законодавства и једна од обавеза БиХ на путу ка чланству у Европској унији.
Шта Ви мислите о овоме?