IMG_7209.jpeg

Многи грађани Босне и Херцеговине годинама живе са тешким обољењима која узрокују хроничне болове и значајно нарушавају квалитет живота. За дио пацијената лијекови на бази медицинског канабиса могу ублажити симптоме и олакшати свакодневно функционисање, иако не представљају изљечење саме болести.

Иако су овакви лијекови одавно легални у бројним земљама, у БиХ су пацијенти до краја прошле године били приморани да их набављају на црном тржишту, по високим цијенама и уз сталан страх од санкција. Стање је сажето у реченици глумца Ирфана Рибића, и самог корисника медицинског канабиса: „Боље илегално жив него легално мртав.“

Крајем прошле године дошло је до преокрета када је медицински канабис уклоњен са листе забрањених супстанци. Најупорнији заговорник те одлуке био је посланик Саша Магазиновић, који је годинама указивао да забране највише користе криминалу, док пацијенти трпе посљедице.

Међутим, легализација употребе не значи да је терапија одмах доступна. На надлежним институцијама је да пропишу ко, како и под којим условима може користити медицински канабис. Ријеч је искључиво о употреби, а не о узгоју или производњи, што подразумијева доношење правилника и подзаконских аката.

Билсена Шахман, која је још прије десет година покренула иницијативу за легализацију, наводи да Агенција за лијекове и медицинска средства БиХ мора донијети јасна правила, док ентитетска министарства здравља треба да уреде начин прописивања и издавања. Према њеним ријечима, неопходно је прецизно одредити који љекари могу прописивати терапију, за које болести и у којим дозама, као и које апотеке смију припремати препарате попут канабидиолних уља и смола.

Она истиче да медицински канабис није јача супстанца од морфија, који се већ користи у строго контролисаним условима, те да нема разлога да се третира строжије. Највећа корист, како каже, није у изљечењу, већ у ублажавању болова, побољшању сна, апетита и покретљивости, посебно код онколошких пацијената и обољелих од мултипле склерозе.

Када је ријеч о цијени, за сада није познато колико ће терапија коштати. Шахман сматра да би најбоље рјешење било да трошкове покривају здравствени фондови, као и код других јаких аналгетика. Легализација би, дугорочно, могла снизити цијене, нарочито ако се једног дана омогући и производња у БиХ.

Министарка цивилних послова Дубравка Бошњак оцијенила је да би, након уређења употребе, сљедећи корак требало да буде и узгој медицинског канабиса, али је нагласила да је то питање новог закона који припрема Министарство безбједности. Подсјетила је да је Република Српска раније била против таквог рјешења, што је значајно успорило читав процес.