
На локалним изборима у Њемачкој 2024. године, међу кандидатима за одборнике у градској скупштини, нашао се и Миро Буквић. Иако многима данас познат као политички ангажован грађанин у њемачком граду Албстату, у свом Требињу Миро је годинама био препознатљив као власник мјењачнице и сувенирнице "Ћиро", смјештене у самом срцу Старог града.
Пандемија вируса корона, 2020. године, мијења ток Мировиг живота. Затиче га у једној од бања у Њемачкој, док "Ћиро" ставља кључ у браву. У исто вријеме, сплетом околности, губи и посао стручног сарадника у Туристичкој организацији Требиње. У том тренутку Миро доноси храбру одлуку – нови почетак у Њемачкој.
Захваљујући знању њемачког и енглеског језика, као и признању дипломе Економског факултета, релативно брзо проналази посао – запошљава се као социјални радник. Његова посвећеност и одговорност препознати су убрзо, те добија руководећу функцију.
"Ускоро ми се у Њемачкој придружује супруга Даница, дипломирани инжењер информатике, и наше петоро дјеце. Купујемо кућу, а у дворишту данас расту раштан и винова лоза из Поповог поља – успомена на Херцеговину, која успијева чак и на готово 1.000 метара надморске висине", прича нам Миро.
Миро није остао по страни ни када је ријеч о друштвеном ангажману. Постао је члан владајуће странке ЦДУ, а 2024. године кандидовао се за одборника у локалном парламенту. Иако није изабран, добија значајан број гласова, а његов активизам и идеје препознаје партијско руководство – убрзо постаје члан предсједништва регионалног одбора ЦДУ.

Његова мисија је јасна – подстаћи Србе у регији Золлерналб на већи друштвени и политички ангажман, посебно младе рођене у Њемачкој.
"Када сам стигао у Албстат прије пет година, српска заједница била је слабо организована – литургије су се повремено служиле у евангеличкој цркви, а присуствовало им је тек неколико људи. Српско удружење било је пред гашењем, оптерећено насљеђем југословенства. Уз благослов пароха, покренуо сам иницијативу за окупљање и организовање Срба у заједницу окупљену око Српске православне цркве. Данас се број вјерника на литургијама значајно повећао, а српска заједница активно учествује и у друштвеном животу града", истакао је Миро.
Посебан понос представља чињеница да је црква Светог Томе у Албстату од ове године у власништву Српске православне цркве. У њеним просторијама већ функционише допунска школа на српском језику са вјеронауком, која окупља велики број дјеце из Албстата и околине, а планира се и отварање првог вртића у власништву СПЦ на простору Европске уније.
Данас је Миро Буквић запослен у цивилној служби њемачке војске – Бундесwехра. Његова дјеца нижу успјехе – двоје су студенти, двоје похађају гимназију, а најмлађа Јована је у основној школи. Супруга Даница ради у америчко-њемачкој компанији недалеко од њиховог дома.
"Моја животна мисија је показати да Срби могу бити важан дио европског друштва без одрицања свог идентитета, те да се патриотизам и интеграција не искључују", закључио је Миро у Буквић у разговору за ТребињеЛиве.инфо.
Његова прича свједочи о истрајности, храбрости и снази заједништва – и почиње управо тамо гдје су многи видјели крај.
Шта Ви мислите о овоме?