Након што је Милорад Додик, предсједник Републике Српске, којем је ЦИК БиХ одузео мандат због осуђујуће пресуде пред Судом БиХ, најавио да ће СНСД предложити Народној скупштини РС одржавање сједнице на којој ће бити изабран вршилац дужности предсједника Републике Српске до 23. новембра, за када су заказани пријевремени избори, поставља се низ питања, а можда је кључно - шта ће Додик навести као разлог повлачења са функције предсједника?
По свему судећи, одговор на ово питање даће Клуб посланика СНСД-а у парламенту Српске, који се у овом тренутку и пратећи одлуку Главног одбора (ГО) СНСД-а, истиче као вјероватни иницијатор приједлога да Српска добије в.д. предсједника умјесто Додика.
Срђан Мазалица, предсједник Клуба посланика СНСД-а, поручује да ће они пратити став ГО, али да још остаје да се види да ли ће то урадити самостално или са коалиционим партнерима.
На овакав приједлог Клуб СНСД-а има право, а прописи омогућавају да такав општи правни акт може предложити чак и један посланик, најмање 3.000 грађана, али и предсједник Републике Српске, односно Влада Републике Српске (што је у овом случају ипак мање вјероватно).
Мазалица каже да је приједлог који је најавио Додик одговоран поступак.
"Милорад Додик је зарад стабилности Републике Српске, несметаног функционисања институција, спреман практично да заврши са својим мандатом и да тај мандат преузме неки вршилац дужности предсједника којег буде именовала Народна скупштина РС. Али, ми и даље имамо став Народне скупштине да је Милорад Додик предсједник Републике и према томе се на тај начин опходимо", поручио је Мазалица за "Независне новине".
На питање да ли је у случају када стигне приједлог о престанку мандата Милораду Додику, онда Додик дужан да јавно саопшти да одступа са функције, Мазалица каже да ће се све дефинисати у одлуци о именовању в.д. предсједника Републике Српске.
"Биће дефинисано у спровођењу те одлуке, када је примопредаја дужности, односно преузимање, с обзиром на то да ми и даље имамо предсједника, за разлику од немиле ситуације коју смо имали када је преминуо господин Милан Јелић, 2007. године", наводи Мазалица.
Као што је Мазалица поменуо 2007. годину, ред је да се подсјетимо да Републици Српској ово неће бити први пут да именује вршиоца дужности предсједника Републике.
Наиме, 1999. године, тадашњи високи представник у БиХ Карлос Вестендорп искористио је бонска овлаштења и смијенио тадашњег предсједника Републике Српске Николу Поплашена. Њега је тада на мјесту предсједника наслиједио Петар Ђокић, као потпредсједник НС РС, и он је 146 дана био предсједник Републике Српске, до избора 2000. године.
А онда поменуте 2007, изненада је преминуо предсједник Српске Милан Јелић.
Тада је Влада Републике Српске предложила привремену одлуку, а то је да до избора новог предсједника Републике функцију преузме Игор Радојичић, такође предсједник НС РС.
Да ли ће тако бити и овога пута, Мазалица није могао да одговори.
"Немамо законом уређену ту процедуру, закон о предсједнику Републике Српске, и било је говора да то треба донијети, али није. У случају неких недоречености, Народна скупштина је та која својом одлуком може попуњавати те празнине у конкретном случају. Свакако да то неће бити баш неко са улице, потрудићемо се да то буде неко од номиналних функција. Али то све треба добро образложити, јер подлијеже оцјени уставности", поручује Мазалица.
А иако нигдје у закону или Уставу не пише ништа о именовању в.д. предсједника Републике Српске, нити да то треба бити предсједник парламента, добро упућени у ову тему сматрају да ће то бити спроведено и овога пута.
"Такве одлуке су већ два пута прошле све тестове и могу се поновити и сада", наводе они.
А да ли ће се историја поновити, односно да ли ће први човјек парламента Српске опет бити привремени предсједник Српске у в.д. мандату, Ненад Стевандић, актуелни предсједник Народне скупштине РС, није желио одговорити.
И на питање, да ли зна на који начин ће Додик одступити са позиције предсједника Српске и шта ће бити наведено као разлог, одговара одрично и додаје да је за институцију Народне скупштине Милорад Додик и даље предсједник Републике Српске.
"Да будем искрен, ми правно то још нисмо разјаснили, зато очекујемо неке консултације да нађемо правну и уставну норму, а ја лично то схватам као политичку иницијативу господина Додика. Али желим рећи ово, У НС РС нисам добио папир од ЦИК-а, ни од Суда БиХ, нити од Додика, нама нико није послао да Додик није предсједник Републике Српске и, ако ћемо говорити строго уставно и правно, ја немам ниједан документ да Додик није предсједник. Ја се не оријентишем на ТВ емисије, саопштења или препуцавања", поручио је Стевандић.
Ипак, познаваоци уставног права нису сагласни са констатацијом да је у Народну скупштину РС требало да стигне образложење о одузимању мандата Милораду Додику.
Све, како истичу, треба да се води правоснажном пресудом Суда БиХ од 12. јуна 2025, према којој је Додик осуђен на годину дана затвора.
Већ од тог тренутка, тврде поједини, Додику је престао мандат предсједника Српске, а у складу са Изборним законом БиХ, који је, како додају, у овом случају кључан.
"Према члану 1.10. Изборног закона БиХ је, између осталог, дефинисано да изабраном члану органа власти на свим нивоима у БиХ престаје мандат прије истека времена даном правоснажности судске пресуде којом је осуђен на казну затвора у трајању од шест мјесеци или дуже. Изборни закон је у овом случају извор из кога се сви требају напити воде. Кад закон нешто каже, уопште није битно шта тврди Стевандић или неко други. Суд није дужан да своју одлуку отпреми НС РС", тврди наш извор.
Надовезујући се на ово, други истичу да се пресуда од 12. јуна односи на казну, мјере безбједности и остале правне посљедице по кривичном закону, али да је кључна ставка у цјелокупном случају оно што је услиједило након тога, а то је одлука ЦИК БиХ да по Изборном закону БиХ, Додику одузме мандат предсједника Републике Српске.
Наш саговорник каже да је мандат Милорада Додика стечен на основу Изборног закона БиХ и да је онда након тога услиједио други поступак и одлука.
"Суд БиХ као кривични, доставља своју одлуку ЦИК БиХ да је Комисија проведе по Изборном закону БиХ, мислим да је то било 1. августа. ЦИК БиХ доноси одлуку, мислим 6. августа, и одузима мандат предсједника Додику. На ту одлуку ЦИК-а Додик се жали Апелационом вијећу Суда БиХ, које 18. августа одлучује да му одбије жалбу. Али, та одлука му је уручена 28. августа и од тог момента он више није предсједник Републике Српске по Изборном закону БиХ", појашњава одлично упућени извор "Независних новина".
Даље истиче да се одлука кривичног суда из јуна односи на убудуће, а да је одузимање мандата урадио ЦИК на основу кривичне пресуде и одредбе Изборног закона БиХ.
"Још ту има разлика између правоснажности и извршности неке одлуке, па је одлука Апелационог вијећа Суда БиХ правоснажна са даном кад је донесена, а извршност неке одлуке је од дана када је уручена странци у поступку", закључио је саговорник "Независних новина".
Каран кандидат СНСД-а на пријевременим изборима
Милорад Додик, предсједник Републике Српске којем је ЦИК БиХ одузео мандат на основу осуђујуће пресуде пред Судом БиХ, рекао је да ће кандидат СНСД-а за предсједника Републике Српске на пријевременим изборима 23. новембра бити Синиша Каран, министар за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске.
"Ми ћемо предложити то коалиционим партнерима и наш приједлог биће министар Синиша Каран. Треба да се договоримо о томе", рекао је Додик за РТРС.
Шта Ви мислите о овоме?