Пут од идеје до реализације великих соларних пројеката тежак је и непредвидив, а кључ за успјех се крије у квалитетном планирању, познавању материје и одабиру квалитетног партнера, закључак је са јучерашњег петог панела на конференцији „Балкан солар суммит“ која се одржава у Бањалуци.
Публика је имала прилику да чује искуства директора и оснивача компаније „Етмаx“ из Бањалуке, а која је један од пионира у грађењу соларних електрана на овим просторима.
Он каже да на озбиљном пројекту мора да ради тим људи, а не један или два човјека, те да морају имати искуство како би се добио некакав нацрт пројекта.
Након тога иде се у прелиминарне провјере од терена, па до имовинско – правних односа, те на крају прикључног капацитета.
Потребно је одабрати и адекватну опрему.
Максимовић свједочи да су се дешавале ситуације гдје је електрана пројектована за опрему која је до момента постављања престала да се производи.
„Све то захтијева ревизију пројектне документације, а одступање од ње значи да нисмо урадили пројекат у складу са грађевинском дозволом“, каже Максимовић.
Због тога је важан сегмент и стална комуникација са произвођачима опреме које треба од почетка укључити у цијелу причу.
Јинок Ли, из компаније „Qцеллс“ која је реномирани произвођач панела, а која је дугогодишњи партнер бањалучке компаније каже да се цијена, начин испоруке и исплате као и остале појединости договарају минимум шест мјесеци прије рока испоруке.
„Овдје је јако важно нагласити да увијек морамо бити у блиској комуникацији са партнерима како бисмо испратили пословно окружење које се константно мијења Много фактора утиче на рок испоруке и важно је бити у корак с тим. На примјер блокада Суецког канала утиче на рок испоруке, измјену цијене, а долази и до разних других изненађења“, казао је Ли.
Директор фирме „Фрониус“ Борис Грбеша која производи инвертере за електране каже да са партнерима као што је „Етмаx“ унапријед планирају производњу како би опрема била на вријеме испоручена.
„“Етмаx“ такође може сервисирати нашу опрему а то је за инвеститора јако важно јер може бити дугорочно сигуран да ће добити дијелове и пронаћи људе који му могу помоћи и ријешити проблем“, рекао је Грбеша.
„Етмаx“ се иначе од уходаног и сугурног бизниса са малим електранама упустио у област великих пројеката. Влада Републике Српске им је додијелила концесију за градњу соларног парка у Невесињу вриједног 880 милиона марака, а у овом предузећу немају дилему да ће га успјешно изнијети до краја јер је њихов концепт непрестан развој који их покреће.
„Прошле седмице смо завршили прву фазу пројекта снаге 560 мегавата, а сада улазимо у послове пројектовања и даље реализације. За ове потребе треба да се отворе три нова производна погона јер желимо да што већи удио компоненти буде домаћи“, казао је Максимовић.
Додаје да је су се све компоненте могле купити на тржишту али да им то није био циљ.
„Да би све на крају изгледало како треба, исплати се проћи тај пут. Кроз овај пројекат ћемо развити инжењерски и мајсторски кадар, развити теренске операције и људе које воде и управљају пројектима“, казао је Максимовић.
Начелник Одјељења за пројекте, концесије и Обновљиве изворе енергије при Министарству енергетике и рударства Републике Српске, Нада Миловчевић каже да већина инвеститора има намјеру и жељу да пројекат реализује брже него што је то реално.
Зато сматра да пројекат треба ставити у реално вријеме и оквире јер је његова припрема кључ свега.
„Све оно што се прескочило у раној фази, дочекаће концесионара касније јер неће прибавити дозволе и самим тим неће моћи да се појави код банака, али ни било гдје друго. Циљ није добити што прије концесију, него што прије реализовати пројекат“, поручила је она.
Поред реалног у градњу великих соларних постројења кренуо је и јавни сектор. Електропривреда Републике Српске већ дуже вријеме развија пројекат соларне електране „Требиње 1“.
Директор истоименог предузећа Милутин Мастиловић каже да су до данас успјели да потпишу уговор о концесији за електрану од 73 мегавата, исходују локацијске услове, еколошку дозволу, грађевинску дозволу за припремне радове и услове за прикључак.
„Радови би могли да почну на прољеће. Сада радимо на затварању финансијске конструкције. Процедуре су биле јасне и није било проблема у комуникацији јер су службеници савладали материју“, закључио је он.
Шта Ви мислите о овоме?