Требињски пензионер и голубови нераздвојни, по њиховом дружењу се може навити сат

Миленко је пензионер из Требиња и највише воли да се дружи с голубовима. Воле и они с њим. Сваки дан почиње исто. По њиховом дружењу може се навити сат, кажу то пијачни продавци.

15 минута до 8, голубови су на крововима зграда око пијаце. 5 је до 8, птице слијећу на жицу изнад мјеста гдје се Миленко паркира. У 8 стиже старина и почиње дружење.

Пшеница и кукуруз су на менију. То купује Миленко и није му жао.

"Па можда их дође до 80 или 100 али нису сви овдје не знају још сви. Н: Шта им дајете? Дајем једну врећу кукуруза па када потроше онда пшеницу и тако им мијењам то је њима боље", каже Миленко Милошевић.

Голуб је симбол среће каже Миленко и открива да би волио када би изнад Требиња летјели бијели голубови, зато позива све да му помогну у остварењу овог циља. Жеља му је да ово буде атракција као у Дубровнику, Сарајеву, Венецији. Има још жеља.

"Жеља ми је да оставим неку традицију као што је оставио Дучић, Тито, хоћу и ја али гдје. Ја сам мислио овдје један велики стуб дићи и горе да они слијећу и узлијећу", каже Миленко Милошевић.

Миленко истиче да воли животиње. Не фали ни њему љубави, ту је Анка са којом је пуне 43 године.

"Ја њега волим први дан и сада исто. Н: А он, да ли воли Вас или голубове? Воли из потаје, неће да докаже то пред људима у друштву већ само из потаје кад не види нико, е то ми не значи", каже у шали Анка Милошевић.

"Не знам шта би вам рекао за њу, она је ни тамо ни вамо. Ако мало заради љута је можеш шибицу од њу палити", шали се и Миленко.

У призору дружења Миленка с голубовима уживају сви пијачни продавци. Кажу да је фасцинантно.

"Када он дође и изађе из аута, ауто је окупирано. Буквално читаво јато слети на њега и он ту свако јутро доноси пшенице, кукуруза. Можете слободно навити сат колико су тачни и они и он", каже Вукан Ковач.

Миленко поручује да неће одустати, а каже волио би када би и остали слиједили његов примјер. Дружње неријетко прекину вране па је овај старина на њих највише љут.