Читајући странице књиге Радмиле Михајловић „Културно памћење тршћанских Срба” недавно објављене у рубрици Фељтон у дневном листу "Политика", желим да се осврнем на двојицу требињских Срба који су својим радом и умијећем у Трсту постали веома богати и цијењени.
Јован Јово Куртовић, рођен у требињском селу Зачула, и Драго Памучина, рођен у требињском селу Заградиње, показали су се као велики родољуби који никад нису заборавили свој родни крај и људе, своје Требиње одакле су кренули у свијет.
Јован Куртовић је из Трста, преко свог четвртог брата Симеона који је остао у Требињу, послао новац да се уз манастир Дужи изграде двије чатрње – два резервоара за воду и да се подигне манастирски виноград. То су једне од најстаријих чатрња тог типа у Херцеговини. Дао је и новац да се на Требишњици изгради млин за потребе сељана. Из Венеције је 1777. године послао два свјећњака за манастирску цркву, који и дан-данас стоје у њој, а на којима пише да је то поклон Јована Куртовића. Својим преданим радом Јован је овјековјечио име породице Куртовић, име Требиња и своје родне Зачуле.
Драго Памучина одужио се свом родном селу тако што је подигао цркву и око ње ограду. Из Трста је слао црквене књиге и реликвије. У свом тестаменту оставио је 500 форинти за потребе сеоске цркве. У требињском селу Сливници, у средишту четири кнежевине, саградио је српску основну школу с приземљем и спратом, како би у њу могла да долазе деца из свих околних села. У школској згради били су и стан за учитеља, ђачка кухиња и библиотека. Тестаментом је оставио 10.000 форинти за потребе школе.
У оружаним сукобима 1995. године, у вријеме распада Југославије, школу су гранатирале хрватске оружане снаге иако није била војно упориште. Остали су само зидови на којима и дан-данас пише „Српско училиште добротвора Драга Памучине 1887”.
За вријеме Херцеговачког устанка 1875–1876. године, Драго је слао оружје и муницију устаницима. Црногорској војсци у борби с Турцима послао је два топа и 700 пушака. За своје заслуге одликован је Орденом књаза Данила и Таковским крстом. Кад је преминуо „Босанска вила” је објавила некролог о овом српском добротвору у броју 6 од 29. фебруара 1892. године.
Шта Ви мислите о овоме?