Честе Гомиле је назив брда (врх 780 м.н.в.) изнад села Брани До са сјеверозападне стране. Тако га називају сељани због 10 камених гомила на брду, а пет их је близу једна друге. Највећа гомила је при врху брда и пречника је 20 метара. Са врха брда се види рејон села Брани До и села Међуграђе, дио Билећког језера и Билећа на сјевероистоку која је удаљена осам километара ваздушне линије.
Брдо је углавном кршевито док су најниже падине зарасле у шумарке и гајеве дуба, цера и јасена. За један већи дуб на брду сељани вјерују да је стар 300 година. Види се да је дрво старо и можда је једно од најстаријих на требињском подручју.
Геологија Честих Гомила
Према Основној геолошкој карти, стијене од којих је брдо састављено су седименти из епохе ране креде, старе 120–125 милиона година. На површини су сиве због дуготрајног дјеловања атмосферика, а унутра су бијелкасте. То су углавном банковити кречњаци са више калцита него доломита, дијелом лапоровити са минералима глине и глауконита, па се с временом и ерозијом умрве до величине пржине и пијеска. На најнижим падинама стијене су више доломитичне.
Ови стијенски седименти су настали у морском базену дубоком 100–200 метара са алкалном водом богатом раствореним калцијум карбонатом, из које су таложени карбонатни минерали.
Иако су стијене Честих Гомила морски седименти таложени у топлом суптропском мору, у њима нису пронађени фосили видљиви голим оком - што не значи да у њима нема микроскопских фосила.
Мале делувијалне равнице
Мала поља, долови и ливаде села Брани До, Међуграђе и Влашка су делувијалне равнице. Делувијални процес је геоморфолошки процес који настаје повременим дјеловањем већих количина површинских вода на стијенске масе, обично током интензивних падавина. Засићено тло није у стању да упије сву количину воде и она се дифузно, цијелом површином терена гравитационо слива низ падину носећи стијене, камење, пијесак и земљу, стварајући тако у подини и заравнима наслаге овог материјала.
Приче из давнине
Сељани о гомилама на брду памте приче које су им преци преносили од давнине. Због пољопривредних активности, древни сељани Браног Дола и Међуграђа чистили су мала поља и долове од стијена и камења и вјероватно нека од њих носили на гомиле на брду вршећи древне обичаје сахрањивања упокојених сусељана. Види се да камење на гомилама није само са врха брда него и са најнижих падина и околине јер су различитог састава и чврстоће.
Археолози сматрају да су гомиле на овим подручјима грађене (набациване) у периоду од 1500–500 година прије нове ере.
Народна предања о овдашњим топонимима, гомилама и старом дубу испричао ми је житељ Браног Дола, Драган Гојков Видачић, чија је кућа са јужне стране испод брда Честих Гомила. Он ми је био водич кроз зарасле шумарке и лугове и показао стазу за гомиле на врху брда.
Вријеме је било лијепо, небо плаво, ваздух свјеж, незагађен. Фино је било доћи на брдо, додирнути стари дуб, прегледати гомиле и стијене и с њега панораму здравог природног сеоског крајолика.
Шта Ви мислите о овоме?