Номад Ранко Галић (27) на газдинству има 200 грла: Овце драже од фотеље

Не би мијењао посао, јер како каже, ово је његов живот али и страст. Не крије да има много посла, љети и зими, али како наглашава за "Глас" нема шансе да би садашњи живот мијењао за било какву фотељу.

Док су његови вршњаци махом отишли  у земље западне Европе Ранко (27) остао је у Густоварама. Цијело љето боравио је у подножју Лисине, близу Балкане гдје је како каже и најбоља паша. Сада се вратио кући, гдје се у породици само он бави овим послом.

- Овчарством се бавим још од малих ногу, још тада сам знао да ћу ићи у овом правцу. Ако имате овце, значи да морате пуно да се одричете јер не можете отићи нигдје од њих - рекао је Галић на почетку приче.

Овај млади пастир наглашава да ако хоћете да имате за пристојан живот морате много радити. Ипак, према његовим ријечима, посебно млади бјеже од физичких послова.

- Има и овдје пара колико хоћете, али мора се радити, треба свако јутро заврнути рукаве и устати прије зоре.

Радника је немогуће наћи, сви би да сједе у канцеларији, да спавају до подне и да имају добру плату. То је немогуће, ја имам свој мир, радно вријеме које сам одређујем тако да се не бих мијењао за канцеларију - рекао је Галић.

Додаје Галић да на свом имању има искључиво влашићку праменку која се најбоље показала за овај крај. Поручује да већину године номади, на шта се навикао. Навикле су и овце које се најбоље осјећају када су на планини.

 - Најмање 10 мјесеци сам на планини, јер је добра паша, на Балкани је одлично с те стране, ту је и вода, а што је најважније немам ни страх од звијери. Навикао сам и ја, сада је пуно лакше бавити се сточарством него што је то био случај прије 10-20 година. Имате сада и мобилни телефон, агрегат - додао је Галић.

Да му није вјерних паса чувара било би му много теже.

Каже Галић да су му они спас, како када пада киша, тако и љети када је вруће, јер захваљујући њима има времена и за одмор.

- Имам враћалице, тачније псе пулине, ту су торњак и кангал који враћају овце а ја сједим. Они ми олакшавају живот. Имам и камп кућицу гдје могу паркирати, шатор је увијек уз мене да ме чува од временских неприлика. Зна у јесен да буде много кише - додао је Галић.

Купци му се јављају свакодневно, а каже да је на слатким мукама када је продаја у питању. Јагњеће месо је само по себи атрактивно, а посебно из нетакнуте природе. Уз то, посебно је тражено крајем године.

 - Јагањци су сада осам марака, све је поскупјело. Да имам не знам колико оваца продао бих све, а посебно сада када је Божић и славе. Додуше, ја већину продам у јесен, али телефон стално звони - уз смијех наглашава Галић.

Планови су му да прошири стадо.

-  Увијек зими мало смањим, а ове године је посебно проблем јер је цијена жита страшно висока. Највише им дајем кукуруз када се јагње, тада нема паше, потребна им је прихрана - рекао је Галић.

Галић наглашава да је ово погодан крај за сточарство, али све је мање оних који се одлуче за овчарство.

- Пуно је напуштене земље, неће нико да обрађује јер сви бјеже у градове. Села полако али сигурно постају пуста, а остају само ентузијасти и заљубљеници у природу - рекао је Галић.

Ипак и сам наглашава, постоје и млади који хоће да помогну и баве се сточарством. Он додаје да му дугогодишњи пријатељ Илија Петковић помаже, а у будућности жели да се бави узгојем оваца чим заврши школу.

Уз логорску ватру отворе многе теме пастирског живота, али и размишљају како и на који начин  унаприједити производњу.

- Треба ми помоћ, посебно кад купамо и шишамо овце.

Некад је довољно само и да попричамо, попијемо кафу уз ватру и дочекамо нови дан - рекао је Галић.

Штала

Прошле године Ранко Галић направио је велики објекат за најхладније зимске дане, а с првим снијегом смјестио је овце у нову шталу.

 - Направио сам шталу, димензија 20 са 10 метара. Била ми је неопходна јер су јаке зиме па температуре знају бити и минус 20 степени. Сада овце имају кров над главом - рекао је Галић.