Економиста Љубодраг Савић каже за РТС да нико не може да каже до када ће расти вриједност еурибора. Наводи да уопште није вријеме за узимање кредита. Напомиње да репрограм дуга, чак и мораторијум, значи да враћате дуг под истим условима, али дуже.
Професор Економског факултета Универзитета у Београду Љубодраг Савић је гостујући у Београдској хроници РТС-а изјавио да је за банке мораторијум лоша ствар.
"Увијек је најбоље и за њих и за клијенте да је ситуација регуларна. За банке је добро да се све на вријеме враћа, јер тај новац служи за неке друге кредите", напомиње Савић.
Каже да је два пута у животу узео креди у мањем износу.
"Кредит је ђавољска ствар, поготово кад га узимате на двадесет, тридесет година. Не замјерам ником, али свако ради из свог угла. У каквом проблему су били неки људи због швајцарских франака", казао је Савић.
Према његовим ријечима, нико не може да каже до када ће расти вриједност еурибора.
"Ушли смо у ковитлац који најмање зависи од Србије. Имамо и фиксне и промјенљиве каматне стопе. Људе је завела чињница да смо донедавно имали негативне вриједности еурибора. Али, имате временски хоризонт од 25 година. Ја бих увијек узео кредит са фиксном каматном стопом која је у почетку значајно виша. Али, знате какви су људи - неће то мене", наводи Савић.
Напомиње да репрограм дуга, чак и мораторијум, значи да враћате дуг под истим условима, али дуже.
"Нико вам неће то опростити. Нема ту много мудрости која је валута. Односи међу валутама се стално мијењају. Није проблем у којој валути су људи узимали, него како се у старту опредијелити. Ја припадам оним људима - прво скупи новац, па купи", указује Савић.
Истиче да, када је ријеч о цијени станова, ништа у економији само не расте.
"Свако ко имало мисли себи и својој породици добро, овог тренутка не треба да размишља о кредиту. Ово је добро вријеме за људе које новац не кошта ништа", каже Савић.
Наводи да смо у прошлости имали или инфлацију тражње или инфлацију трошкова.
"Сада имамо и једну и другу. Многе ствари у свијету су поскупјеле и то гура страховито инфлацију. Са кредитима ће бити у проблему мањи број људу. Ми смо од кризе 2008. године имали политику јефтиног новца. Еурибор је био негативан. То је створило невјероватну тражњу. Ја сам мојим студентима говорио нема се, мора се. Куповали смо и што нам треба и што нам не треба. Колико је људи отишло на море. И сад плаћа кредит и фигуративно нема хљеб да купи", напомиње Савић.
Указује да су још гори психолошки узроци инфлације и додаје да је "ово вријеме у коме на све непотребне трошкове треба заборавити".
Шта Ви мислите о овоме?