Инсулинска резистенција представља поремећај који карактеришу повишене концентрације шећера и инсулина тј. хормона панкреаса који омогућава да шећер уђе у ћелије и нахрани их. Синдром инсулинске резистенције укључује групу проблема попут гојазности, високог крвног притиска, високог холестерола и дијабетеса типа 2.
Утврђивање нивоа шећера и инсулина у крви ради се уз помоћ теста оптерећења глукозом, који подразумјева да се у лабораторији попије глукоза и затим се у тачно одређеним временским размацима вади крв. Цијели поступак траје од 2-3 сата.
Инсулинска резистенција може изазвати синдром полицистичних јајника, стање које узрокује увећане јајнике са фоликулима испуњеним течношћу које окружују јајне ћелије. Може изазвати нередовне менструације, акне, гојазност и појаву маљавости.
Неки људи који имају инсулинску резистенцију такође имају још једно стање које се назива акантоза нигрицанс тј. затамњену кожу на врату или другим дијеловима тијела.
Како се борити са инсулинском резистенцијом
Први корак у борби против инсулинске резистенције је смањење тјелесне тежине. Понекад то може бити довољно за побољшање одговора тијела на инсулин. Такође се препоручује свакодневна физичка активност у трајању од 30 минута.
Уколико ове мјере не дају добре резултате љекар може прописати лијекове који помажу тијелу да се избори са повећаним вриједностима шећера и инсулина.
Важно је контролисати крвни притисак и холестерол, јер људи са инсулинском резистенцијом чешће од других имају те проблеме. Почетна борба са овим поремећајима такође почиње промјеном исхране (уношење мање соли за крвни притисак, мање масти и мање калорија за холестерол) и повећањем физичке активности. Ако ове промјене у начину живота не дјелују љекар прописује додатну терапију.
Губитак тежине и вјежбање могу помоћи одржавању нормалног нивоа шећера у крви
Уколико имате предијабетес, може се спријечити или одложити дијабетес типа 2 контролисањем тежине, промјеном исхране и свакодневним вјежбањем.
Да бисте изгубили тежину, потребно је:
- Смањити калорије. Јести мање висококалоричне хране као што су масно месо, пуномасни млијечни производи и слаткиши
- Бијели хљеб и бијели пиринач свести на минимум јер се брзо варе и изазивају скок нивоа шећера у крви
- Пити више воде умјесто слатких пића и газираних сокова
- Јести више воћа и поврћа. Имају мало калорија и богати су хранљивим материјама и влакнима. Воће и поврће такође садржи антиоксиданте који могу помоћи у заштити тијела од оштећења изазваних инсулинском резистенцијом (и другим болестима).
- Јести више протеина из рибе, пилећих прса без коже, орашастих плодова, сјеменки, махунарки (пасуља) и производа од соје. Протеини одржавају осјећај ситости дуже од угљених хидрата или масти.
Здрав начин живота мора постати свакодневница. Висок ниво шећера у крви временом може оштетити срце, бубреге, очи и нерве, а повећава и ризик од можданог и срчаног удара. Такође, стрес може узроковати додатне проблеме и нагласити постојеће симптоме.
Зато су избалансирана исхрана, довољно физичке активности и одржавање менталног здравља приоритети у борби са инсулинском резистенцијом.
Шта Ви мислите о овоме?