Мед, козметика направљена комбинацијом пчелињих производа и љековитог биља те сок од руже и зове само су дио асортимана који ће вриједни домаћини представити на сајму “Плодови села малих произвођача” у Бањалуци, а традицијом и квалитетом производа, како кажу, трасирају пут ка новим купцима.
Учешће на сајмовима за произвођаче широм Српске је велика прилика да све оно што стварају с великом љубављу представе потенцијалним купцима, размијене искуства и склопе нове послове.
Мирко Јанковић из Модриче, који се пчеларством бави већ три деценије, истиче за “Глас Српске” да је до сада своје производе представио на око 150 сајамских манифестација и сваки пут се вратио богатији за ново искуство.
“Производимо мед и све пчелиње производе, а осим тога правимо и комбинације меда и љекобиља и козметику – казао је Јанковић.
Додао је да је меда ове године било веома мало у кошницама, јер је багрем подбацио.
С обзиром на то да је он дипломирани агроном, кћерка магистар фармације, а син професор биологије, сво знање и искуство улажу у производњу квалитетних производа, које углавном пласирају на домаћем тржишту.
На сајму који ће бити одржан 6. и 7. те 13. и 14. новембра, у тржном центру “Делта планет” у Бањалуци, учествоваће и Владимир Милићевић из Бијељине који бави се производњом сока од руже и зове.
“Тек прошле године кренули смо са продајом својих производа, а уназад три или четири године покренули смо производњу и подигли први засад ружа. Ријеч је о мајској, односно “дамаск” ружи, која води поријекло из Сирије. Засадили смо око 4.700 садница, а лани смо произвели неколико хиљада литара сока. Све радимо по традиционалној рецептури, ружа, вода, шећер и лимунтос, онако како су то радили наши преци”, појаснио је Милићевић. Нагласио је да је сајам прилика да мали произвођачи покажу плодове свога рада и трасирају пут до купаца.
“Откако смо кренули са пласманом приоритет су нам угоститељски објекти”, рекао је Милићевић.
На другој по реду манифестацији “Плодови села малих произвођача” прилику да се представе имаће око 50 излагача из цијеле Републике.Сајам организују пољопривредни кластери “Крајина”, “ГЛС”, “Уна-Сана”, “Пољокласт”, “СМБ”, “СРП” и “Стара Херцеговина”, а главни партнери сајма су Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС те бањалучки Пољопривредни и Технолошки факултет.
“Сајам “Плодови села малих произвођача”, као и интернет платформа “Плодови села”, резултат су рада пољопривредних кластера који дјелују на подручју Српске, а њихово формирање и развој су подржани средствима ИФАД пројекта Развој конкурентности у руралним подручјима – навели су у Министарству пољопривреде. Истакли су да организовањем овог сајма пољопривредни кластери испуњавају једну од својих мисија, а то је партнерско повезивање више институција из пољопривредно-прехрамбеног сектора којима је у интересу да се реализују конкретни пројекти.
Оцјењивање
У Министарству пољопривреде су навели да ће програм другог сајма бити употпуњен организовањем сензорног оцјењивања квалитета појединих категорија производа с циљем унапређења производње, постизања веће продуктивности и бољег квалитета производа са малих пољопривредних газдинстава у Српској. У оквиру манифестације биће развијена посебна ознака квалитета “Плодови села” у виду признања за постигнути квалитет.
Шта Ви мислите о овоме?