Љекар требињске хитне помоћи Марко Паовица више пута се опробао на Београдском маратону, а крајем прошлог мјесеца испунио је још један циљ, учествовао је на триатлону на обалама Борачког језера.
Рекреативно се бави трчањем, ходањем, планинарењем, вожњом бицикла, а од прошле године редовно иде на пливање, па је триатлон нешто о чему је озбиљно размишљао у посљедње вријеме.
На спринт триатлон купу ”Кулин Бан 2021”, међу стотину учесника био је тридесети, што му је дало додатну мотивацију да иде даље.
– Презадовољан сам резултатом. У генералном пласману бити међу првих тридесет сматрам да је јако добро за рекреативца, пошто је ово међународно такмичење, па су учесници били најбољи такмичари из Србије, Хрватске и БиХ – каже овај требињски доктор.
Још сабира утиске након првог триатлона у коме је учествовао.
– Утисци су прелијепи, дивно дружење нас неколико ентузијаста, искуство је било и цијело путовање. Борачко језеро је заиста лијепо мјесто, први пут сам га посјетио, одушевила ме је природа. У језеру је пливање, бицикл се вози кањоном Неретве, потом трка око језера, а цијела организација триатлона је била на високом нивоу – описује Марко за Српскаинфо.
Оно што је у почетку био само хоби и врста ослобађање од свакодневног стреса прерасло је у напредну спортску рекреацију и постало саставни део Марковиг живота.
– Мислим да свако може наћи мало времена да се посвети себи без обзира на године. Тек у тридесетој сам почео озбиљније да се бавим спортском рекреацијом. То с временом постане стил живота, одмара вас и особађа од напетости – поручује овај требињски љекар.
Каже да са сваким новим пређеним километром, прије свега, задовољава себе, а циљ му није постизање великих резултата.
– Све је почело када сам се запослио у служби хитне помоћи. Стресан, одговоран посао, рад у смјенама, учење, временом је довело до много нездравих навика. Било ми је потребно да негде нађем одмор од тога, прије свега због здравља, али и вишка килограма. Како бих скинуо непотребне килограме и осећао се боље прво сам кренуо у лагане шетње, па брзо ходање, затим ходање по околним брдима. Кад сам већ био у форми почео сам трчати, возити бицикл, планинарити. Сада редовно идем и на пливање – наводи он.
Београдски маратон био је први велики тест за овог требињског рекреативца, гдје је, како рече, побиједио самог себе и спознао сопствене могућности.
Марко наводи да је са сваком савладаном новом етапом схватио и колико је јачи и стабилнији, физички и психички.
Међу најљепшим бициклистичким турама које је возио издваја дурмиторски прстен дуг 80 километара.
– Круг око Дурмитора је асфалтна рута, а савлада се успон од двије хиљаде метара. У истом дану сте на планини, у кањону, висоравни, мијењате надморске висине, видите савшене пејзаже, различит биљни свијет и у тој љепоти сав напор нестане – описује Марко.
Сматра да прво треба упознати природу око свог града, пењати се на најближе планине, па онда ићи даље, до Триглава или Олимпа.
– Водим се тиме да никада није циљ само се попети на врх, него се и вратити кући. Уз подршку породице сваки слободан тренутак користим за бављење неким од спортова у којима сам се опробао посљедњих година – истиче он.
Осим са пријатељима и рекративцима Марко ужитак боравка у природи дијели и са својим малим сином.
СПРИНТ НА БОРАЧКОМ ЈЕЗЕРУ
На спринт триатлон купу на Борачком језеру са Марком Паовицом из Требиња су учествовали и Милош Бодирога, један од најбољих брдско-бициклистичких тркача у БиХ и рекреативац Радош Табаковић. Спринт триатлон има три дисциплине наизмјенично: пливање 750 метара, вожња бицикла 20 километара и трчање пет километара. Марко каже да је све добро издржао и наставља припреме за тежа такмичења.
– Имам жељу да пробам дужу триатлон варијанту. Олимпијска је дупло дужа од ове на којој сам учествовао, а потом слиједе оне екстремно дуге и напорне. Ту се подразумијева пливање од два километра, 90 километара вожње бициклом, а на крају се трчи полумаратон. На таквом такмичењу желим да учествујем – признаје он.
Шта Ви мислите о овоме?