Требињац Марко Бутулија са само четири године узео је гусле у руке, не испушта их више од двије деценије, а прије неколико мјесеци покренуо је прву гусларску школу у Требињу.
Обуку на древном инструменту похађају дјеца од предшколског узраста до 12 година, која чине једну групу, али и старији од 12 година, међу којима већ има гуслара с почетним искуствима, а ту је и неколико дјевојчица.
– Одавно сам имао идеју да покренем овакву школу, да дјеци и младим покољењима омогућим да не забораве своју историју и наш традиционални инструмент. Треба да знају одакле потичу, да настављају његовати своју традицију и ширити је јавним наступима, на славама, за велике празнике – објашњава Марко за Српскaинфо..
Он се сјећа да је, кад је почињао, ишао на обуку у гусларска друштва, гдје су били већ формирани гуслари који су размјењивали искуства и давали савјете млађима.
– У овој првој требињској школи гусала су, углавном, почетници. Дјеца која још не знају да држе гусле, већина њих нема тај инструмент. Снашли смо се за јефтиније гусле код једног мајстора, да би дјеца имала за почетак. Они у овом узрасту брзо мјењају мишљење, па би било штета да скуп инструмент остане негдје у кући окачен на зиду или да га поломе – наводи овај требињски гуслар.
Марко каже да је примјетио како дјеца не познају довољно историју и јунаке, па покушава на њима прихватљив начин да их научи.
– Повремено припремим цедуљице с именима наших јунака, попут Милоша Обилића, Цара Лазара и других. Извуку цедуљице и онда се кући припремају да на сљедећем часу нешто кажу о овим јунацима, што се до сада показало веома занимљиво за полазнике. Неки науче толико појединости за које ни ја нисам знао – прича он.
Наступ пред патријархом
Овај требињски гуслар сјећа се и својих почетака, ноћи уочи најрадоснијег празника, Божића.
– Гуслање је дуга породична традиција; гуслари су ми били дјед и стриц. Први пут сам у својој кући овај инструмент видио на Бадње вече, када сам имао четири године. Када сам чуо звук, прошла ме нека језа. Тај осјећај је био неописив, ни сада га не могу ријечима исказати. Од те чаробне ноћи од гусала се нисам раставио 25 година – прича Марко.
Млади Требињац је освајач многих награда у Српској и региону, седам пута је био омладински првак, као и сениорски првак РС, стекао је титулу народног гуслара, али признаје да му су му најдражи наступи били пред црквеним великодостојницима.
– Посебно се сјећам наступа пред патријархом Павлом, митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем, владиком захумско-херцеговачким Атанасијем. Одрастао сам у поратном периоду и поштујем јунаке тога времена. Увијек ћу бити поносан на те људе, а велика ми је част пјевати и о борцима Херцеговине. Најдражи су ми косовски јунаци, прије свега због своје невјероватне храбрости – признаје Марко.
Свадбе и весеља
Наводи да посједује и „гусле трофеј“, које су код њега десет година, а на којима је освојио највише награда.
– Генерално, не мјењам гусле. Имам још једне новије, а кући имам укупно пет, шест комада. То није инструмент који се стално купује и мијења, он се једном купи. За мене су сваке гусле исте, без обзира на израду. Сваке имају нешто своје, то је оргиналан инструмент који нема копију. Највише се праве од јавора и оне су убједљиво најбоље, иако различити мајстори праве овај инструмент на разне начине – објашњава овај заљубљеник у народно стваралаштво.
Марко Бутулија, који, осим на гуслама, свира и друге врсте музике, каже да му ниједна музика није блиска колико гуслање.
– Свирам на свадбама и весељима. Пратим савремене трендове, али гусле и народно стваралаштво су број један, јер сматрам да, без обзира на све што се нуди, никада не смијемо заборавити традицију – поручује он.
По струци је здравствени радник, који је у пандемији вируса корона ширио оптимизам и на ковид одјељењима.
– Нисам пјевао. Просто, ситуација је била тешка, али је било људи који су ме препознавали. Херцеговина је мала, сви се, некако, познајемо. Радећи овај посао примјетио сам да доста пацијената познаје нашу традицију, а било је и оних који слушају гусле – каже овај народни гуслар за Српскаинфо.
Шта Ви мислите о овоме?