ŠTA PIŠE A. KAČIĆ O KRALJU PAVLIMIRU Još jedan dokaz u prilog slavne istorije Trebinja

Autor: Redakcija i saradnici Foto: TrebinjeLive
TREBINJELIVE 03. 10. 2015. - 22:35h

Iz ljubavi prema našem gradu nastavili smo da ‘bukvalno kopamo’ po svim mogućim knjigama, arhivama i dokumentima tražeći još dokaza da je serijal o istoriji o kojoj smo pisali tačan.

trebinje grad

Tako smo došli do knjige Andrije Kačića Miošića “Slide kralji slavni oliti slovinski”, čitaj srpski. Napominjemo da je živio početkom 18. vijeka, prije pojave i Miloša Milojevića i Jovana I. Deretića, koji se danas smatraju vodećim predstavnicima istorijske škole koja govori o srpskoj istoriji prije dinastije Nemanjić.

Evo šta Kačić piše o Pavlimiru ratniku, trebinjskom kralju, za koga Deretić kaže da je krunisan u Trebinju 926. godine i vladao do 942., te da je zapamćen kao ujedinitelj i obnovitelj Srbije.

“Izreći se ne može kolikim veseljem Trebinjani primiše Pavlimira, s kolikom li prišom bani, knezovi i ostala gospoda, uputiše se put Trebinja za okruniti se pozdraviti svog gospodara. Okrunivši slavenska gospoda( čitaj srpska) svog kralja Pavlimira, vratiše se u svoje države, primivši od njega naredbe kraljevstvu potrebne”, piše Kačić.

Kačić je o kralju Pavlimiru Oštrivojeviću ispjevao i pjesmu.

PISMA OD PAVLIMIRA

Ljuto cvila slovenska gospoda

Kako cvile do neba se čuje,

Dozivale ih vile iz planine,

Ter je niman tiho govorila,

Što cvilite slovenska gospodo?

Ali su vas Grci porobili?

Ali vas je kuga pomorila?

Govori joj slovinska gospoda:

muči vilo, mukom zamuknula,

niti su nas Grci porobili,

niti nas je kuga pomorila

Ali nam je cviliti nevola,

Od kada smo kralja izgubili,

a drugoga nismo učinili,

a evo ima trideset godina

Nit ga vilo, okrunit možemo

Jer se bani pogodit ne mogu

a od kralja roda ne imade

koga bismo za kralja obrali

Bila vila niman govorila,

Ne bojte se slovinska gospodo!

u Rimu je dete Pavlimire,

od kolina kralja slovinskoga,

U lipoti svakoga nadlazi,

još I imade rimkinje divojke

jalost, mudrost u nem se nalazi

biće dika slaovenske gospode.

Poklisare u Rim odpravite

ter za kralja njega učinite

on je unuk starca Radoslava

i sinovac kralja Cijislava

Kad gospoda vilu razumiše,

Poklisare u Rim odpraviše,

Dovedoše mlada Pavlimira

u Tribinu nega okrunoše.

(…)

Treba napomenuti da je Kačić bio franjevački sveštenik, a u pjesmi kada spominje Grke misli na Vizantiju.

andrija kacic miocic

Koje će sada dokaze “istoričari” iznijeti da se ovo nikada nije dogodilo, da Srbi prije Nemanjića nikada nisu imali državu niti ikakve kraljeve, a posebno da Trebinje nikada nije bilo srpska prestonica, niti da je imalo slavnu istoriju, kojom svi Trebinjci treba da se ponose, pitanja su na koja nemamo odgovor!?

Prethodni članak iz ovog serijala možete pročitati OVDJE, a Kačićeve pjesme u cjelosti OVDJE.

/nastaviće se/

TAGOVI:

Komentari

Мишљење у вези чланка
До 1533. у Европи само су римске папе имале легитимитет и легалитет давања титуле краља (Латински – Реx, Италијански – Ре, Њемачки – Кониг, Енглески – Кинг, Руски – Корољ). Дакле, ако ти титулу римски папа није дао, ниси званично признати краљ.
За титулу краља, Срби су имали стари назив књаз или кнез (жупан је господар жупе, мања територија, дио краљевства). Вјероватно је корјен србског назива краљ у латинској ријечи Цорона (корона) – круна, јер краљ је онај који је крунисан.
Византијски цар (василеос) Константин Порфирогенит (905-959.) као титулу српских владара користи античкогрчки термин архонт (владар, вођа), који у случају српских владара одговара титули кнеза, дакле краља, али некога ко је мањи од цара (василеос).

Андрија Качић Миошић (1704-1760. Брист крај Макарске, тада Млетачка република – Венеција) не може се узети као легитиман извор. Као католик и фрањевачки фратар он је био проводник ватиканске доктрине. Ако на неком нашем подручју живе покатоличени Срби, онда су то Хрвати, а ако нису покатоличени онда су Славени, а никако Срби. Већ 2.000 година за Ватиканску пропаганду, Срби су само синоним нечега лошег и злог, без права на државу. Зато се Србска историја уништава и фалсификује.
Миошић пјева о Павлимиру (постојао 800 година раније) као Славену (а не Србину) који се ево обраћа Риму. Сматрам да је краљ Павлимир митолошки лик, измишљен, који никада није постојао и Деретић греши када Миошићев ‘еп’ узима као аргумент за постојање ’великог Србског краља Павлимира’.

Истина је да у то вријеме Рашком (Рашким краљевством) у периоду који Деретић наводи за краља Павлимира, владао је, прије Немањића најснажнији краљ Срба, Часлав Клонимировић (р.896-у.960; владао од 924/927-960.). У његовом краљевству је Травунија била покрајина (жупа) са сједиштем у Требињу, којом су у 9. и 10. вијеку владали чланови племићке породице Белојевић (владали од 839. до око 960). Ако је Павлимир постојао, онда није био краљ Рашке (Старе Србије), већ само жупан Травуније, и то након Чучимира Хвалимировића из породице Белојевића, који је владао у првој половини 10. вијека.

Мишљења сам да је Требиње тада заиста био КРАЉЕВСКИ ГРАД, али као ЗИМСКА (топла) РЕЗИДЕНЦИЈА, а не средиште Рашког краљевства, које је било у Старом Расу, данас близу Новог Пазара у Србији.
У Старом Расу постоји црква Петра и Павла из 9. вијека (на темељима старије цркве из 4. вијека), па сматрам да је истоимена црква – манастир покрај краљевске зимске резиденције Требиња, добила назив по овој старијој цркви из Раса, а не по апостолима који су долазили у Требиње (и то је еп – измишљотина, коју из разумљивог интереса шири Епархија ЗХиП, али која не одговара истини).
У цркви у Старом Расу сахрањен је Србски архонт, краљ Петар Гојниковић (р.870-у.917; владао 892-917.), а насљедио га је рођак Павле Брановић (р.870-у.921; владао 917-921.). Њега је насљедио рођак Захарије Прибислављевић (р.890-у.924; владао 922-924.), а овога рођак, горе поменути Часлав Клонимировић. Сви ону припадају династији Властимировића.
Сматрам да су Србски краљеви, Петар и Павле, ти по којима се те цркве у Расу и Требињу, њихове задужбине зову, а не по апостолима. То зато јер су они први Србски владари који су имали хришћанска имена и можда први владари хришћани код Срба. Сви предходни владари су били Старовјерци – многобошци (Ој Свароже, Перуне и Дабоже, троимени Србски Боже).

Пуно би боље било да се Требиње рекламира као СРБСКА КРАЉЕВСКА ЗИМСКА (топла) РЕЗИДЕНЦИЈА (пребивалиште), него лупетати о апостолу Павлу, “његовом манастиру“ и пећини у којој се (и од кога?) сакривао.

Odgovori

Kontra mišljenje o mišljenju u vezi članka,

Početkom godine objavljen je serijal o trebinjskim kraljevima. U tom serijalu, Miro, javljao si se nekoliko puta i zdušno sve podržavao. Otkud sada ovolika promjena, i otkud od jednom umjesto Srpske autohtonističke škole podržavaš vatikance i Ćorovića!?
Jesi li ti onaj isti Miro Ilić koji je čak zagovarao i osnivanje Hercegovačke akademije nauka na čijem čelu bi, po tvom mišljenju bio ovaj isti Jovan I. Deretić.
Ni u prvom članku ovog serijala, koliko sma primjetio, nisi osporavao argumente.

Odakle ti ideja da je Deretić na bazi Miošićevog epa pisao o postojanju kralja Pavlimira, kao glavni argument.
Kralja Pavlimira pominje i tvoj voljeni Porfirogenit i pop Dukljanin i Mavro Orbini.

Na osnovu iskaza Dukljanina i Orbinija i narodnog predanja, Miošić je ispjevao pjesmu. I sada, kakave to veze ima sa Deretićem!?

Da bih ti odgovorio na svaku glupost koju si napisao trebalo bi mnogo mjesta, ali bih želio samo jedan detalj da pojasniš: „Ако на неком нашем подручју живе покатоличени Срби, онда су то Хрвати, а ако нису покатоличени онда су Славени, а никако Срби“, ili su ovu rečenicu nezgrapno napisao ili ti to tvrdiš da Srbi niti postoje, niti su postojali.

A i tvoja teorija da je Trebinje bilo zimska /topla/ rezidencija je neprevaziđena smijura koju do sada nisam čuo.

„У Старом Расу постоји црква Петра и Павла из 9. вијека (на темељима старије цркве из 4. вијека), па сматрам да је истоимена црква – манастир покрај краљевске зимске резиденције Требиња, добила назив по овој старијој цркви из Раса, а не по апостолима који су долазили у Требиње (и то је еп – измишљотина, коју из разумљивог интереса шири Епархија ЗХиП, али која не одговара истини)“ – i ovu smijuriju od rečenice ne znam ko može da rastumači!?

Predlažem ti da se i dalje držiš astronomije, jer ti to ide odlično, a o istoriji, molim te, ovako neuk nemoj više pisati.

Drugarski pozdrav!

Odgovori

Niko nikad od Srba nije negirao da je Trebinje bio kraljevski grad i prestonica niti da je prije Nemanjica bilo srpske drzave. Ovaj „Miro“ Boze sakloni samo.Ovi sa kupljenim i namjestenim ispitima i diplomama,razne neznalice i sl spodobe neka se ne bave naukom. Pa na sta to lici da svaki mamlaz koji ima moc govora sebi daje za pravo da se bavi naukom.

Odgovori

Trebinje srpska prestolnica :))
Kralj Pavlimir?Valjda knez :))
Dux=knez Rex=kralj

Ako je i bio unuk kralja Radoslava,koji je pobjegao onda se i nemoze nazvati kraljem.Dovoljno reći vladar.

Hoće li i Slavko Vučurević za 500 godina ostat zapisan kao kralj Trebinja,ostat će misterija.

Odgovori

Italijanski izvori za njega kazu da je bio rex, a ne dux.

Toliko o tome.

Odgovori

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne i stavove internet portala TrebinjeLive.info. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Portal TrebinjeLive.info zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja.
Evo zbog čega je TrebinjeLive najčitaniji i najuticajniji portal u gradu!
7.000+
dnevnih
posjeta
220.000+
mjesečnih
čitanja
520.000+
mjesečnih
pregleda stranica
17.600+
fejsbuk
sviđanja